Сто дана Сиризе: Спори обрачун са финансијском реалношћу

Наишавши на готово празну државну касу, млади Ципрас се суочио са суровом финансијском реалношћу мање од мјесец дана након своје изборне побједе 25. јануара која је уздрмала Европу.

Управо као и његови претходници које је оштро критиковао због услишавања захтјева из Брисела у замјену за помоћ од 240 милијарди евра, он је био приморан да потпише "листу реформи" како би предупредио банкрот, наводи француска агенција.

Споразум "у пет до 12" постигнут је 20. фебруара након што је Ципрас обишао европске престонице у очајничкој потрази за подршком, као и послије дугог телефонског разговора са њемачком канцеларком Ангелом Меркел. Ципрас (40) се надао да ће убиједити Европу да реструктурира вртоглави грчки дуг, који се попео на 175 одсто БДП-а те земље, али су остали лидери ЕУ упорно инсистирали да Грчка мора да "испоштује своје обавезе".

Нико више не прича о "тројци" - експертским делегацијама из ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда (ММФ), које је сада замијенила Бриселска група, сачињена од представника истих институција уз додатак делегата из Грчке.
Упркос финансијским мукама на којима је његова земља, Ципрас је, ипак, успио да испуни нека изборна обећања, "прогуравши" мјере кроз парламент како би помогао Грцима најпогођенијим оним што назива "хуманитарном кризом" коју је изазвала строга штедња.

Такође је поново успоставио јавни сервис након што је Радио-телевизија Грчке (ЕРТ) била затворена средином 2013. без упозорења одлуком претходне конзервативне владе, а умјесто ЕРТ-а сада у Грчкој улогу јавног сервиса, само у суженом формату, има НЕРИТ (Нови грчки радио, интернет и телевизија).

Ципрас, у међувремену, покушава да изнађе политичко рјешење за финансијски ћорсокак, понављајући да Грчка и њени повјериоци морају да постигну "праведно, одрживо и узајамно корисно" рјешење.

Па ипак, рјешавање финансијских проблема је и даље у застоју, док кредитни рејтинг Грчке опада, а аналитичари се утркују ко ће изнијети гори сценарио, са изразима типа "Грексит" којим се предвиђа њен излазак из еврозоне или "Гримбо" (Грчка у процјепу).

У том контексту, Ципрас је прошле недјеље повукао свог конфронтационо настројеног и контроверзног министра финансија Јаниса Варуфакиса из преговора и умјесто њега увео економисту Еуклида Цакалотоса, који се сматра "компатибилнијим са Бриселом", наводи АФП. То је, чини се, био успјешан потез, јер су преговори поново покренути иако "црвене линије" остају кад је ријеч о реформама у домену пензија и рада, које Ципрас не може да прихвати а да не отуђи љевичаре из своје странке.

"То је, очито, и највећи проблем који спречава Алексиса Ципраса да постигне споразум са грчким повјериоцима", каже Танасис Дијамантопулос, професор политичких наука на Универзитету Пантејон у Атини.

Вријеме, међутим, истиче, а на опасност упозорава Ципрасов портпарол Габријел Сакеларидис, који је јуче рекао да у грчкој економији више нема ликвидности. "Дужина преговора поставља ризике који се не смију игнорисати", предочио је у суботу у сличном стилу атински дневник "Катимерини", указујући на опасност да би болнице и друге важне службе могле да остану без новца.

У међувремену, Грчка мора да ММФ-у и Европској централној банци исплати 12,5 милијарди евра до краја августа, закључује француска агенција.