Како је Ангела Меркел постала избјегличка мајка
Мајка Офелија Аде стигла је преко Медитерана из Гане пред сам порођај. Име њене кћерке привукло је много новинара, па је Офелија објаснила за Шпигл да је захвална њемачкој канцеларки што је прихватила избјеглице и импресионирана оним што Ангела Меркел за њих урадила.
Млада мајка говори искрено. Да није било њемачке канцеларке, можда беба не би била ни рођена. Изливи љубави, захвалности и поштовања према најмоћнијој жени Европе нису ријетки међу мигрантима, на свим њиховим пунктовима у Европи. Од Коса и Лампедузе, преко Пиреја и Солуна, до Будимпеште и Беча, од Фејсбука до Твитера, Ангелу Меркел називају "мајком свих одбачених".
А само прије мјесец дана у Атини је због своје непопустљивости према грчком дугу на протестима поређена са Хитлером.
Меркелова је лично објаснила разлику између "тврдоће" и "флексибилности". Њемачка је "показала своју темељитост", рекла је канцеларка, преноси Шпигл. Уочи састанка о мигрантима у Бриселу, Меркелова је рекла да ће се њемачки трошкови програма за избјеглице мјерити милијардама, а да ће политика према мигрантима бити много еластичнија. Неколико дана пошто је на аустријском путу пронађен камион са тијелима избјеглица, Меркелова је одустала и од давно утврђених даблинских правила, по којима су мигранти дужни да се за азил пријаве у земљи Европске уније у коју су прво стигли. Све друге државе ЕУ по том правилу могу мигранте да депортују у ту прву земљу. Таква процедура је утврђена да тражиоци азила не би били у прилици да тргују својом несрећом и да бирају земљу у којој им се издашније материјално помаже. У пракси је то значило да Италија, Грчка и Шпанија, државе које су најтеже погођене економском кризом, морају да се излажу највећим трошковима за збрињавање и заштиту азиланата. Меркелова се придружила Шведској и најавила да ће њена земља прихватити све избјеглице из Сирије, без обзира на то у којој су се земљи Медитерана докопали Европе.
Њемачка је међу Сиријцима и њиховим кријумчарима позната као земља ЕУ која, уз Шведску, пружа избјеглицама и тражиоцима азила много боље услове од других. До јуна је за годину дана Њемачка примила готово 300.000 захтјева за азил. Али због одлуке Меркелове да употреби своје дискреционо право и одступи од даблинског прописа, уз стотине хиљада сиријских миграната одахнуле су власти у Мадриду, Риму, Атини, па и Будимпешти.
За то вријеме Лондон и Вашингтон, престонице земаља које су изазвале читав тај погибељни русвај на Блиском истоку, нису се осјетили прозваним да буду "еластичнији". Конзервативна влада Дејвида Камерона показује своју непоколебљиву чврстоћу пред сликама утопљене дјеце и пред масовном хуманитарном кризом. Они се држе квоте коју су сами одредили: Велика Британија одобриће азил за хиљаду Сиријаца. Ниједан прекобројни неће моћи да прође. Без обзира на то каква је несрећа снашла Сирију, Ирак и Либију и ко је ту трагедију проузроковао, квота је непробојна. И чини се да је тај енглески зид тако темељан да ни мала Ангела Меркел из Гане не би успјела да га пробије.
Ако би се више несрећника населило у Британији, онда би то грађане могло чешће да подсјети на Тонија Блера и остале који су прихватили измишљотину о постојању оружја за масовно уништење и кренули у ратни поход на Ирак. Одатле је све ово почело.