Грчка паралисана генералним штрајком
Грчка је поново пралисана генералним штрајком у који су се укључили запослени у јавном и приватном сектору у знак неслагања са новим законским реформама у пензионом систему и новим порезима о којима парламент треба да се изјасни у недјељу у поноћ.
У знак протеста због мјера штедње којима ће се пензије смањити у просјеку од 15 до 25 посто и подићи порези, међу њима и ПДВ на 24 одсто на већину производа и услуга, штрајкују запослени у јавним институацијама, банкама, јавном и бродском превозу...
Сви они ће смањењем плата и пензија и новим отпуштањима најпре осјетити посљедице реформи које од Ципрасове владе захтевају свјетски кредитори.
И новинари су објавили дводневни штрајк којим земљу остављају у „инфромативном мраку”, без радио и ТВ емисија вести,без новина...
Хиљаде људи су на атинским улицама у поворци која на митингу пред парламентом намјерава да последњи пут пред кључно гласање,искаже своје незадовољство владиним мјерама.
Штрајк се наставља и данас, а масовни митинзи ће трајати до недеље увече када се посланици изјашњавају о пакету мера који је месецима усаглашаван, а који Грке,како сами кажу,„завија у црно” али који и даље не задовољава кредиторе.
Наиме, овим пакетом реформи Ципрасова влада је на једвите јаде, битно смањујући примања,пензије,субвенције и у потпуности мијењајући пензиони систем, успела да обијезбеди уштеде у буџету од 5,6 милијарди евра.
Међутим, нема рјешења за додатних 3,4 милијарде евра тзв.ванредног пакета на коме инсистира ММФ и који би,наводно,био активиран у случају да се покаже да Грчка не испуњава своје обавезе.
Ппод условом да парламент у коме Ципрасова влада има тесну већину усвоји примарни пакет реформи, остаје неријешено питање ванредних мјера. Зато ће влада Еврогрупи понудити некакво прелазно рјешење.
Иако европски повјериоци изражавају наду да ће споразум бити постигнут до краја мјесеца и тврде да не треба страховати од прошлогодишњег драматичног сценарија за Грчку, бојазан да се већ у јуну Ципрасова влада суочи са опасношћу од банкрота - опет се надвија над Атином.
Кристин Лагард пред састанак Еврогрупе поново упозорава европске партнере да одмах морају да отпочну преговоре како би олакшали Грчкој враћање дуга .
Директорка ММФ према писању „Фајненшел тајмса” инсистира да европски кредитори уколико желе подршку Фонда у програму са Грчком морају да, ,”захтјеве и терет дуга базирају на реалним финансијским захтјевима и реформама које могу да донесу испуњење циљева”.
Лагардова подвлачи да не жели да ММФ буде „лош полицајац” и наглашава да примарни суфицит од 3,5 посто БДП у 2018. који постављају европски кредитори, није реалан и да је максимум који се од Грчке може захтијевати -1,5 посто.У противном,каже Лагардова у писму Еврогрупи на чијем засједању неће присуствовати,„механизам мера који је Атина прихватила једноставно неће моћи да функционише.„
Цијелу слику,међутим, може да промијени евентуали неуспјех изгласавања нових законских мјера, јер би се тада премијер Ципрас нашао у савим другачијој ситуацији, која ,иако се то у влади негира може да резултира пријевременим изборима или - референдумом.