Ерозија средње класе у ЕУ
Средњи слој у Европи се смањио за 2,3 процента између 2004. и 2011. године, а према посљедним расположивим подацима, тај тренд се наставио, како је то показала најновија књига Међународне организације рада ИЛО. Она је настала из студије коју је та организација завршила у прољеће 2016. Ерозија средњег слоја је, према тој студији, посебно велика у земљама као што су Њемачка и Грчка. Овај слој је дефинисан као популација чија плата износи између 80 и 120 одсто просјечне плате. Најјача средња класа постоји у Данској (40% домаћинстава) и Шведској (39% домаћинстава). Најслабија је у Летонији (23%) и Литванији (24%).
“Земље у којима је средњи слој јак катактерише велики број запослених одраслих особа у домаћинствима, као и повећање броја домаћинстава са двоје запослених", рекао је Данијел Вон-Вајтхед, стручњак ИЛО и уредник истраживања. Као примјер он наводи Шпанију гдје се средњи слој повећавао великом брзином од 80-их година – захваљујући огромном повећању броја жена на тржишту рада.
Статистике (узалуд) “поправља" старост запослених
“Сада једна плата често није довољна за останак у средњем слоју", додаје Вон-Вајтхед. Студија показује и да се просјечна плата којом се дефинише средњи слој смањила за вријеме економске и финансијске кризе, посебно између 2008. и 2011. године. Но, ерозија тог слоја је била уочљива и прије кризе, посебно у Њемачкој (смањење од 3% годишње), али и у Луксембургу, Холандији, Грчкој, Великој Британији, па чак и у Данској. Велики број радника у овим земљама је доспио у групе са мањим платама.
У студији се наводи и да је стопа запослености старијих запослених (између 55 и 64 године) порасла са 38,4% (2002) на 51,8% одсто (2014) – у већини европских земаља је повишена старосна граница за одлазак у пензију помогла да се продужи припадност средњем слоју.
ИЛО тражи “Европу"
До ерозије средњег слоја је довео низ фактора који варирају од земље до земље. У неким земљама се смањио број запослених у јавном сектору. Уопште: јавни сектор више није као некада гаранција сталног и стабилног запослења, па рад у том сектору самим тим није – као некада – гаранција припадности средњој платној групи. У неким је повећан сектор ниског дохотка. Једно је, међутим, сигурно: у државама са стабилном индустријом, већа је и стабилност средње класе, што се показало у Холандији, Шведској, Белгији и Француској.
Међународна организација рада, нажалост, не зна да постоји и Европа ван Европске уније. Њена студија (и књига) обухвата само земље и становнике ЕУ, мада наслов књиге гласи: “Нестајућа европска средња класа? – Докази из свијета рада" („Europe's disappearing middle class? Evidence from the world of work”). Једна представница њемачког огранка ИЛО је на упит новинара ДW о тој замјени имена изразила жаљење констатујући да се "засада, пошто је књига већ одштампана, ништа не може учинити како би збуњујући наслов био исправљен“.
Извор: Дојче веле