Суд БиХ- одржано рочиште о продужењу притвора припадницима ХВО
Тужилаштво БиХ ову мјеру тражи због опасности од бјекства осумњичених у Хрватску и утицања на свједоке. Одбрана је одбацила наводе Тужилаштва БиХ и тражи да се бране са слободе, те пристаје на мјере забране напуштања мјеста боравка и контаката са свједоцима.
Поступајући тужилац, Миленко Кајганић, затражио је продужење притвора за све осумњичене, иако је судско вијеће претходно притвор одредило првооптуженом, Ђури Матузовићу, Иви Оршолићу, Мати Живковићу и Анти Живковићу.
Тужилаштво жели да до краја године саслуша још једанаест свједока прије доношења тужилачке одлуке, а боравак осумњичених на слободи могао би утицати на свједоке. Такође, сматрају да би због посједовања хрватских пасоша осумњичени могли да побјегну у Хрватску. Тужилац Кајганић је указао на медијску хајку у Хрватској и јавне понуде да се осумњиченим понуди уточиште у овој држави.
Он је рекао да је и ВСТС БиХ медијске иступе званичника из Хрватске оцијенио као притисак на правосуђе у БиХ. Међутим, одбрана тврди да су ти медијски наступи у Хрватској највише штете нанијели њиховим брањеницима те је адвокат Владо Адамовић, који брани првооптуженог Ђуру Матузовића, из суднице упутио јавни апел хрватском премијеру Андреју Пленковићу и предсједници, Колинди Грабар Китаровић да дају јавне гаранције да ће осумњичени у овом предмету бити доступни бх. правосуђу уколико се током процеса не одазову позиву а побјегну у Хрватску.
Тужилац Кајганић је раније навео да се још двојица осумњичених, Иво Винцетић и Иво Живковић који се налазе на територији Хрватске нису одазвали позиву због чега ће за њима бити расписана потјерница. Одбрана је покушала увјерити судско вијеће да њихови клијенти неће побјећи, али нису негирали да имају хрватске пасоше.
Ипак, углавном пристају на мјере забране напуштања мјеста боравка и контаката са свједоцима. Коначну одлуку ће у законском року донијети судско вијеће у саставу предсједавајући Сеад Ђикић и чланови Лејла Коњић и Даворин Јукић.
Осумњичени се терете да су током рата као припадници структура ХВО у Орашју, Војне полиције ХВО и полицијских структура, као и стражара у логорима и објектима за заробљене, починили ратни злочин над већим бројем жртава српске националности с подручја Орашја и околних мјеста.
Хапшење припадника ХВО-а, хрватски државни врх дигао је на ноге.