Отворено писмо: Зашто Изетбеговић подржава недемократски режим у Турској?

"Кривња" професора Лафицоглуа је само у чињеници да је математици, и то врло успјешно, о чему свједоче признања и медаље на свјетским такмичењима, подучавао студенте БиХ и других земаља на Сарајевском интернационалном универзитету. Била је довољна само сумња власти Турске да је тај универзитет под контролом контроверзног проповједника Фетхулаха Гулена, којег је званична Анкара прогласила терористичким вођом и иницијатором неуспјелог државног удара, па да се механизам обрачуна са њим протегне и до БиХ, наводи се у реаговању.

Додају да је сумња тако постала крунски доказ за нечију терористичку дјелатност, а грађанска дифамација ствар рутине.

"Забринутост градоначелника Сарајева, професора Иве Комшића и његова спремност за преиспитивање одлуке Градског вијећа о додјели признања професору Лафацоглуу може се тумачити његовом прагматичношћу, али у својој суштини и посљедицама које производи, такав прагматизам може се окарактерисати и као обично вазалство. Ускраћивањем заслуженог признања професору Лафацоглуу, Комшић је показао да је Босна и Херцеговина пашалук турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана у коме се његови фермани извршавају без поговора. Посебно је поразна чињеница да је срамну одлуку, о одузимања признања, донијела на брзину и једва скупљена већина Градског вијећа, превођена градоначелником Комшићем. Без кривице нису ни политичке партије које су изгласале овај срамни чин: СДА, СББ и СзБиХ", наводи се у реаговању.

Потписници изражавају најоштрији протест и дубоко разочарење актуелном влашћу у Републици Турској, која неуспјели војни пуч користи за неприхватљиви и недемократски обрачун са неистомишљеницима, својим грађанима, новинарима, медијима, умјетницима, просвјетним радницима, судијама као и институцијама културе и умјетности које не пристају на слијепу покорност вођи.

"Борба против ектремизма или тероризма било које врсте не може и не смије бити покриће за недемократско понашање било којег режима. У Турској се то управо догађа. На хиљаде утамничених и прогањаних од стране турског режима показује одлучност турских власти да злоуптребе државне институције и органе у бруталном обрачуну са свима који сматрају да нико није овлаштен да им ускраћује темељна људска права гарантована Уставом Републике Турске и међународним правним актима. До сада је због сумње да су били повезани са пучистима отпуштено или суспендовано више од 100.000 људи у јавним службама, полицији, судовима, просвјетним и културним институцијама. Само је у судовима уклоњено 2.745 судија, а у току је потрага за око 140 судија касационих судова широм Турске. Дужности је разријешено 10 чланова Високог судског вијећа, приведен је један судија Уставног суда. Беспризорни атак на академске, умјетничке, новинарске и друге слободе само је добио на динамици неуспјелим државним ударом. Ухапшена је готово комплетна редакција на челу са уредницима опозицијског листа Џумхуријет; ухапшено је девет посланика у Парламенту Турске као и два челника Народне демократске странке која у Турској штити интересе Курда. У овом антидемократском цунамију турске власти су забраниле рад више од 370 културних институција повезаних са курдском националном мањином, а међу њима и Курдско друштво писаца, Курдски ПЕН је почетком године уништен. Асли Ердоган, једна од најпознатијих турских књижевница је у затвору иако су њене књиге преведене на 17 језика. Затворено је 180 медијских канала, а 148 уредника нашло се иза решетака", додају у саопштењу.

Сматрају да се Ердоганова влада истовремено понаша и као тужилац и као кадија. То није и не може бити демократски пут. То је корак уназад којим Турска сигурно корача озбиљно нарушавајући повјерење у свој правосудни систем и демократске капацитете друштва.

"Нас, доле потписане, посебно забрињава чињеница да бошњачки члан Предсједништва БиХ, Бакир Изетбеговић и дио власти под његовом контролом, пружају јавну, безрезервну и недвосмислену подршку недемократским мјерама, поступцима и захтјевима турског режима. Такав однос је сраман за Босну и Херцеговину и представља злоуптребу функције коју обавља Бакир Изетбеговић. Таква његова политика према актуелној власти у Турској је кратковида, вођена личним интересима и изазива подозрење међу пријатељима Босне и Херцеговине на Западу којема се господин Изетбеговић често обраћа за помоћ. Због свега овога захтијевамо да сви функционери у Босни и Херцеговини престану са додворавањем недемократском понашању режима Реџепа Тајипа Ердогана јер сматрамо да такав однос не представља став већине грађана Босне и Херцеговине и истовремено је штетан по интересе и углед наше земље. Такво понашање је срамно за БиХ и опасно за демократију", каже се на крају реаговања.

Пописници су: Синан Алић, новинар, Илко Барбарић, новинар, др Едина Бећировић, проф. Универзитета у Сарајеву, др Златан Бегић, проф. Универзитета у Тузли, др Нерзук Ћурак, проф. Универзитета у Сарајеву, Ненад Диздаревић, режисер, Марко Дивковић, новинар, Ферида Дураковић, књижевница, др Кадрија Хоџић, проф. Универзитета у Тузли, др Неџад Ибрахимовић, проф. Универзитета у Тузли, Боро Контић, новинар, Милкица Милојевић, новинарка, др Златиборка Попов-Момчиновић, проф. Универзитета Источно Сарајево, Дино Мустафић, редатељ, др Жарко Папић, економиста, Сенад Пећанин, адвокат, Борка Рудић, новинарка и Данис Тановић, режисер.

Извор: Klix.ba