Којић: Борба за ћирилицу је борба за национални идентитет
Преко ћириличног писма српски језик се данас препознаје и дефинише, што указује на неопходност да се овим питањем озбиљно позабави држава, а не да се заштита ћирилице сведе на периодичне акције које имају више симболичан значај, рекао је Којић.
- Данас се српски језик дефинише по ћирилици. Ако се пише латиницом и ијекавски изговор онда је то хрватски језик - појаснио је он актуелна тумачења.
Према његовим ријечима, постоји проблем што српски школарци у школама по Правопису Матице Српске уче да је, осим ћирилице, стандардно писмо српског језика и латиница.
- То је било само у време српско-хрватског језичког јединства. По садашњем Уставу Србије, и међународној стандардизацији српски језик се пише искључиво ћирилицом - истакао је Којић.
Како је навео, они који одлучују о језику морају да поштују закон, Устав и језичку стандардизацију и сходно томе дјеца у школама треба да уче да се српски језик пише ћирилицом, а да треба да уче латиницу из разних других разлога.
- Они међутим, треба да знају да латиница није и никада није била писмо српског језика - јасан је Којић.
Оцијенио је да непријатељи српског народа добро знају да културна окупација производи разне проблеме у којим Срби не могу да се снађу. Да је то тако, каже он, најбоље свједочи оно што је српски нобеловац Иво Андрић писао о великом српском и крајишком писцу Петру Кочићу и његовој борби за српски језик и српско писмо када је 1910. године у Босни уведен такозвани босански језик.
- Андрић је рекао да је Кочић први увидио да је тај притисак на српски језик и српско писмо намјера да се један народ - српски спусти на нижи интелектуални ниво погодан за доминацију и експлоатацију - рекао је Којић.
Упозорава, да када једном појединцу, а скуп појединаца чини нацију, ништа није битно када је у питању његов лични и колективни идентитет, онда тим појединцем и тим народом врло лако може да се манипулише.
- То наши непријатељи врло добро знају и то је суштина - поручио је Којић.
Он је указао да Београд мора да покаже да му је стало до ћирилице да она не би била прогоњена у Хрватској, БиХ, Црној Гори..
- У Бањалуци данас у Господској улици имате само једну пекару са ћириличним натписом. Питање ћирилице је питање комплетног српског народа - рекао је Којић.
Он је указао да је једини досљедан чувар српског писма Српска православна црква, јер од момента када је установио Свети Сава све што је писано - писано је на ћирилици.
Извор: СРНА