Старење становништва и брза урбанизација - демографски трендови који дефинишу 21. вијек (ВИДЕО)
Више од половине свјетске популације живи у градовима, међу њима више од 500 милиона старих. Ови глобални трендови примјетни су и на нашим просторима. У Србији је спроведено истраживање "Старење у градовима – изазов савременог друштва".
У Србији 56 одсто становника живи у градовима, а међу њима је велики број старијих од 65 година. Трећина живи у самачком домаћинству. Суочени су с бројним изазовима – здравственим проблемима, усамљеношћу, функционалним капацитетима, несигурношћу и сиромаштвом због раскорака између ниских пензија и високих трошкова живота.
"Скоро једна петина изјавило је да веома тешко саставља крај са крајем, а ако се њима придода још око 40 одсто оних који кажу да то чине са тешкоћама, добијемо сазнање да се две трећине старијих људи са тешкоћама носи у свакодневном животу", рекао је социолог Градимир Зајић.
Тек сваки десети у граду користи услугу помоћи у кући, иако је број оних који исказују потребу за том врстом услуге двоструко већи. И живот у градским солитерима за оне у одмаклим годинама може представљати проблем.
"17 одсто њих не излази дневно из својих вишеспратница, из зграда, било зато што не могу услед старости и болести, било зато што не ради лифт. Четири одсто њих није изашло пет-шест година из своје зграде и стана, и наравно шта вам то онда значи – то значи потпуна искљученост, то су невидљиви људи. Потпуна усамљеност", истакла је Надежда Сатарић из Удружења "Амити – снага пријатељства".
Проблема је много, али постоји простор за унапређење полoжаја старих и олакшавање њихових свакодневних активности.
"Оно што највише може да се уради је заправо у вези са услугама које су им неопходне, прије свега са социјалном и здравственом заштитом. Углавном је здравствена заштита та за коју су иначе више заинтересовани", нагласила је повјереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
"Оно што су препоруке у ствари – то је да јавне политике треба – инфраструктура, саобраћај, социјалне, здравствене заштите – у креирање јавних политика треба да се укључе стари – то су главне препоруке", навела је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.
Укључивање старијих у процес доношења одлука помоћи ће спречавању њихове социјалне изолације и дискриминације, кажу надлежни. Из невладиног сектора поручују да би од користи био повољнији начин организовања волонтерске активности, као и организовање група за самопомоћ.