Димитријевић: И хашка документација аболира Младића од догађаја у Сребреници
Димитријевић је изјавио да је покушао да веже све детаље у вези са случајема Сребреница и Жепа и нагласио да је његов став да нема никаквог доказа да је генерал Младић било коме од својих потчињених наредио некакву ликвидацију заробљеника, те да генерал у времену када се то дешавало чак није био присутан у Републици Српској, него је био у Београду.
- Ја сам покушао читаоцу да прикажем све познате детаље тих догађаја и да на неки начин његову улогу у томе ставим ван контекста који му се даје у Хашком трибуналу - рекао је Димитријевић.
Он је навео да је уочљиво да је Хашки трибунал само на бази паушалне оцјене једног од официра безбједности створио мит о удруженом злочиначком подухвату.
- Питање да ли је то изоловани и исценирани догађај или нешто друго, али покушао сам да Младићу одагнам ту оптужбу да је имао директну улогу у припреми - рекао је Димитријевић.
Он је нагласио да је, просто, покушао да другим очима чита оно што је речено у Хашком трибуналу.
- Рекло би се, значи, да га не осуђујем од почетка него са разумијевањем неког ко разумије војне хијарархије, начин командовања, одговорност у рату, да га протумачим. Ти извори и оно што је речено у Хагу могу се читати и тумачити на разне начине. Хашки трибунал је то радио негативно према Младићу, према Републици Српској самој, па чак и према Србији. Оно што је познато, међутим је довољно да Младића на неки начин аболира од тог догађаја - рекао је Димитријевић.
Он је нагласио да су му основу за истраживање чиниле радне биљежнице које је генерал лично водио и које покривају цијели ратни период, као и да је користио изворе војних архива, посебно Архива документационог центра о домовинском рату из Загреба, са обзиром на то да се тамо налази грађа везана за период командовања у Книну у книнском корпусу.
- То је ново у књизи. Ново је у суштини и постављање Младића у једну нормалну историографску призму, јер њега, углавном, тумачи који су му ненаклоњени, сагледавају кроз догађаје везане за Сребреницу и у суштини понављају оно што је пресуда Хашког трибунала - рекао је Димитријевић.
Он је нагласио да је идеја његове књиге била да генерала Младића покаже као официра који има своју каријеру, прије, у току и на неки начин послије рата, као човјека који је командовао Војском Републике Српске, а потом као човјека који је имао и значајан политички утицај у тим догађајима и да на тај начин, просто ту слику о њему доведе у балансирану раван у односу на углавном критичке ставове који се чују о њему.
Димитријевић је рекао да је проучавајући грађу стекао утисак да је Младић био узоран официр, педантан, да је био присутан на свим дијеловима ратишта када је то било потребно.
- Имао је командантске и стратегијске способности, што се види у неким операцијама као што је ослобађање Трнова 1993. године и да га је понекад пречесто било на фронту, да се спуштао на ниво командира одређене јединице, али то је прије свега због потребе његовог присуства у одређеним критичним дјеловима ратишта Републике Српске - рекао је Димитријевић.
Према његовим ријечима, у принципу се може рећи да је Младић "у специфичним околностима рата дао највише што је могао, да је био присутан на првим линијама, али да поразговара и са политичким факторима који су одређивали судбину БиХ".
Говорећи о томе како ће историја гледати на генерала Младића, Димитријевић је нагласио да ће у српском народу Младић бити поштован као један од херојских ликова овог времена, док ће га наши сусједи углавном третирати негативним оцјенама, прије свега заснованим на ономе што је написано у хашкој пресуди.
- Рекло би се да ће по том питању у јавности бити поларизован приступ, али што се тиче Републике Српске и највећег дијела становништва у Србији он је позитивна историјска личност - рекао је Димитријевић.
Он сматра да ће читаоци из 300 страница његове књиге "Командант" изаћи са комплетним доживљајем генерала Младића, али не само генерала, него и свих других актера и самог рата.
- Схватиће тај негативан однос међународне заједнице према српском питању, не само у БиХ него у цијелој Југославији - закључио је Димитријевић.
Књигу "Командант" објавила је Издавачка кућа "Вукотић медија" 31. јануара.
Календар званичних промоција још није познат.
Извор: СРНА