Српска лидер региона по расту БДП-а
У првих девет мјесеци покривеност увоза извозом износила је 70,7 одсто. Вриједност трговине Републике Српске са иностранством у првих девет мјесеци ове године износила је шест милијарди 660 милиона КМ. Увезли смо робу у вриједности три милијарде и 900 милиона, а извезли двије милијарде и 760 милиона КМ. Највише смо извозили електричну енергију, и то у вриједности 232 милиона КМ, а највише увозили нафту и нафтне деривате. Примјетно је и повећање броја предузећа у индустријском сектору, вриједности њихове производње и извоза.
Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства истакао је задовољство растом БДП-а.
- Прерађивачка индустрија је достигла рекордну стопу покривености увоза извозом од 75,4 одсто. То је рекордна стопа који никада до сада Република Српска није имала - истакао је Ђокић.
Због смањеног извоза воћа на тржиште Русије, нешто је израженији дебаланс у спољнотрговинској размјени хране и пића, који износи око 211 милиона КМ. Очекује се, ипак, већи извоз и поправљање биланса до краја године, имајући у виду добар род воћа, посебно јабука. Осим тога, извоз се повећава и у другим областима прехрамбене индустрије.
-У првом полугодишту ове године регистрован је раст производње и извоза кондиторске индустрије, која је преузела примат над воћем и поврћем - напоменула је Драгица Ристић, директорица Привредне коморе Републике Српске.
Економисти истичу да је раст покривености увоза извозом веома позитиван показатељ када је ријеч о платном билансу и позицији Српске у међународној трговинској размјени. Иако су, кажу, прогнозе незахвалне, све индиције говре да ће се извоз и даље повећавати.
- Доста тога зависи од свјетског тржишта, од нас самих, али и од цијена репроматеријала. У овом случају, ради се о енергентима - поручио је Александар Љубоја, економски аналитичар.
Управо је улагање у енергетику било једно од стратешких опредјељња Владе у претходне четири године, подсјећа министар Ђокић. Изграђена је и у рад пуштена 21 мала хидроелектрана, у изградњи је још 15, у рад је пуштена термолектрана Станари, а започети су и други велики енергетски пројекти које реализују Република и Електропривреда Републике Српске. Све то, уз знатан раст индустријске производње, утицало је и на раст БДП-а.
- Он је у 2015. години био 2,6 одсто, у 2016, 3,1, у 2017. исто 3,1 и иста тако, у првим мјесцима ове године он је отприлике 3,1 одсто - образложио је Ђокић.
За даљи раст привреде неопходно је побољшати сарадњу с локалним заједницама, првенствено путем наставка изградње пословних зона за нове инвеститоре, поручио је Ђокић. Иако је, каже, потребно стимулисати домаће инвестиције, Српска неће у потпуности успјети ако не буде значајније привукла и иностране инвеститоре. За њихов долазак веома је важно стварање стабилног политичког амбијента, стабилних услова за пословање и промјена имиџа Републике Српске и њене привреде у свијету, закључује Ђокић.