Нова свједочења о страдању Срба у Орашју
За злочине у Орашју оптужени су генерал Хрватског вијећа одбране Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.
Према оптужници, ова лица злочине су починила као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју и као припадници војне полиције.
На терет им је стављен прогон српског становништва - убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.
Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.
На рочишту одржаном 26. септембра, свједок Тужилаштва БиХ Миливоје Јелић рекао је да га је у логору у Доњој Махали палицом тукао војни полицајац којег су звали Ракијица.
Јелић је посвједочио да је Ракијица /оптужени Мато Живковић/ мучио људе и да су, осим њега, посебно окрутни према заробљеним Србима били Пера, звани Коњ, и војни полицајци чији су надимци били Дама, Кеми и Мата.
"Ракијица ме тјерао да клекнем и палицом ме тукао по тестисима и плексусу. Тијело ми је било црно и пуно рана од удараца, кожа ми се гулила, а крв текла и из ушију", испричао је свједок.
Он је потврдио да су га палицама, пушкама, ногарима од столица пребијали и други полицајци којима не зна имена. Убадали су га шрафцигером, гасили цигарете на његовом тијелу и по 50 пута ударали палицом по кољенима.
Свједок је испричао да је заробљен 8. маја 1992. године у Новом Граду и одведен у Оџак, гдје је био до средине јуна. У основну школу у Доњој Махали са стотињак српских заробљеника пребачен је 8. октобра, након претходно краћих задржавања у Новом Граду, Броду и Славонском Броду.
"У Доњу Махалу смо стигли премлаћени и исцрпљени јер су нас цијелу ноћ на скели, којом смо пребачени из Славонског Брода, тукли војни полицајци", рекао је Јелић.
Сутрадан су их разврстали и свједоковог брата Драгана, који је био рањен, пребацили у Орашје, од када му се губи сваки траг. Касније је чуо да је убијен на скели и бачен у Саву.
"Ја сам остао у Махали и са Светозаром Поповићем одведен у једну учионицу у изолацију. Ту смо затекли Јову Цвијановића и још неколико људи, а касније су доведени видно претучени Марко и Бранко Горановић", рекао је Јелић.
Додао је да Горановићи нису дуго издржали мучења којима су, као и остали у изолацији били изложени и да су преминули. Јелић је рекао да је видио њихова крвава и пребијена тијела, а да је касније чуо да су размијењена.
"Неколико дана били смо скроз голи, а онда су нам обукли униформе ЈНА да нас сними њемачка телевизија. Представили су нас као четнике који су убијали и чинили страшне злочине над несрпским становништвом", испричао је Јелић.
Рекао је и да је у изолацију доведено десетак људи из Вуковара које су војни полицајци крили од Црвеног крста, тако да нису регистровани и да је један од њих убијен.