"Трезор судњег дана" у норвешким планинама
Сам "трезор" улази 130 метара у ледене планине Норвешке, а ријеч је о "банци" сјемена која може да, у случају неког апокалиптичног догађаја, обнови готово све познате усјеве на Земљи.
Складиште је изграђено у леденим површинама и ради већ више од шест година, мада га и даље третирају као тајни пројекат.
У складишту се налази више од 500.000 узорака усјева.
Сви донатори су више-мање познати филантропи и заговорници депопулације земље - највећа елита.
Новац и сјемена дају, између осталих, "Бил Гејтс фондација", "Фонд Рокфелер", "Монсанто" и "Сyнгента", који су се одлучили да инвестирају у овај пројекат.
Само "Бил Гејтс фондација" уложила је око 30 милиона долара.
Неки часописи писали су у почетку да је "банка сјемена" повезана са најавама апокалипсе. Али, разлози су много рационалнији.
Кери Фовлер, некадашњи извршни директор компаније "Глобал кроп диверзити траст", која је помагала у стварању складишта "Свалбард", објашњава да је циљ овог система да сачува разноврсност култура у подручјима погођеним ратом и немирима.
Такозвани трезор за судњи дан у власништву је Норвешке, међутим, влада те земље нема приступ садржају депозита, који се чува у комори са строго одржаваном температуром од минус 18 степени Целзијуса.
Сјемена су једини материјал похрањен у кутијама и нису подијељена или угрожена на било који начин.
Свака јединица је строго изолована и одржавана је ексклузивно за приступ националним власницима рачуна, наводи британски "Гардијан".
Норвешка, како се тврди, пружа услуге за добробит цијеле планете омогућавајући да, у случају неке катастрофе, специфичне вирусне болести, суше или нуклеарног рата, буду сачувана сјемена за обнављање оних биљних врста значајних за људску исхрану.
Задатак "Свалбарда" је да одржава гене сјемена и популације човјечанства, која ће до 2100. године достићи 11 милијарди људи.