latinica  ћирилица
08/11/2018 |  09:11 ⇒ 09:15 | Аутор: СРНА

СПЦ: Суверенитет Србије на Косову и Метохији не смије се довести у питање

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве саопштио је да се пун суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији, гарантован Уставом и Резолуцијом 1244, не смије довести у питање, те изразио забринутост да се "под видом наводног `разграничења између Срба и Албанаца` намеће могућност одвајања ако не целог, онда највећег и најважнијег дела Косова и Метохије из састава Србије".
Сабор СПЦ објавио став о Косову ( Фото:СПЦ ) -
Сабор СПЦ објавио став о Косову ( Фото:СПЦ )

У саопштењу са ванредног, јесењег засједања Сабора упозорава се да би посљедице овакве одлуке биле трагичне за опстанак Срба и њихових светиња, јер би у том случају већина њих остала без адекватне заштите и безбједности због чега би били принуђени на исељаване са својих историјских простора.

"На тај начин би дошло до брисања свих трагова српског историјског постојања. Идеја такозване поделе уноси велики немир и забринутост међу наше вернике и не ужива подршку највећег броја грађана Србије", истакли су архијереји.

У саопштењу се наглашава да за СПЦ Косово и Метохија никада није било нити може бити само политичко питање за чије рјешавање монопол имају искључиво државни органи, већ питање опстанка Цркве, народа и древних српских светиња.

"Обавеза Сабора и целе Цркве према Косову и Метохији је данас већа, јер се земља налази пред све јачим међународним притисцима да се одрекне Косова и Метохије или да кроз директно признање или прећутном сагласношћу Косово добије столицу у УН или одрицањем Србије од њега под било којом формом заувек би укинуло свако историјско право Србије на овим просторима српске духовности и државности", наводи се у саопштењу.

Архијереји су апеловали да државни представници Србије "уместо на тражењу што бржег споразума са Приштином, више пажње посвете изградњи државне и национане платформе у чијој би припреми учествовали сви релевантни чиниоци у нашем друштву".

"На тај начин би се чували основни интереси нашег народа и повратило би се поверење свих кључних друштвених фактора у земљи. Истовремено би требало радити и на изградњи поверења и разумевања са косовским Албанцима", наводи се у саопштењу Светог архијерејског сабора.

Архијереји су напоменули да систематско избјегавање преузетих обавеза у вези са заједницом српских општина и других споразума из бриселског дијалога само потврђује да би у датим околностима било веома тешко наћи дугорочно рјешење.

"То свакако не значи да наша Црква подржава замрзнути конфликт већ, штавише, подстичемо наставак једног отвореног, али пажљиво вођеног дијалога који би у први план ставио заштиту људских и верских права, унапређење владавине права, јачање правне сигурности и ефикаснију заштиту угрожене духовне и културне баштине које не би зависило од самовоље Приштине", наводи се у саопштењу.

Свети архијерејски сабор нагласио је да је тешко говорити о било каквом даљем дијалогу без стварања услова за повратак расељених и њихове имовине, а одустајање од тог захтјева значило би прихватање послијератног етничког чишћења.

"Без ових предуслова немогуће је говорити о трајнијем решењу проблема на Космету. Зато је постављање исхитрених рокова, и поред крајње неповољних услова на терену и комплексне ситуације у ЕУ, без икаквог оправдања", поручили су архијереји.

У саопштењу се наводи и да је Сабор посебно забринут што "наша Црква од 2007. године никада није била званично позвана да изнесе своје сугестије поводом заштите својих светиња, свештенства, монаштва и верног народа".

"Са приближавањем јубилеја 800 година самосталности наше свете Цркве, веома је важно да се сви подсетимо да је државност Србије од почетка била нераскидиво повезана са духовном традицијом Цркве као кључног фактора нашег индентитета кроз историју", поручио је Свети архијерејски сабор СПЦ.

Архијереји су изразили забринутост због притисака на српски народ на Косову и Метохији и упозорили да институције самопроглашеног Косова несметано настављају са процесом који води ка стварању етнички чистог албанског простора, на којем дугорочно не би било мјеста за Србе, али ни за остале неалбанске заједнице.