Ковач: Историјат крсне славе МУП-а Српске
Писмо преносимо у цијелости:
Увођење крсне славе 1993. године у једну институцију као што је Министарство унутрашњих послова које је у рату поред полицијских имало војну и кроз СДБ посебну политичку тежину. Није то било пуко обиљежавање већ увођење нове вриједности хришцћанства и светосавља.
У времену кад је нестала једна држава Југославија и кад су нас из крње Југославије изоставили мимо нашег опредјељења и кад је нестао један друштвено-политички систем заснован на једноумљу и негирању основних националних и вјерских вриједности пред мене као министра МУП-а 1993. године поставило се питање у којем правцу вриједносно поставити дјеловање српског МУП-а.
Имао сам мандат од предсједника Караџића да у другој фази консолидовања МУП-а вратим све бивше професионалце што сам и у потпуности, можда и преко мјере спровео. Али поставило се основно питање пред комплетно руководство МУП-а како даље, шта нам је водиља у стварању Републике Српске? Шта је то дискреционо што само припадници МУП-а у друштву имају, што морамо чувати није више социјални систем и братство и јединство. Усагласили смо да је то српски народ и његова хришћанска вјера и светосавље.
Ми смо сви једноставно то осјећали и жељели смо да се кроз борбу отресемо бивших заблуда и коначно ми Срби који смо имали историјску прилику да направимо МУП по нашој православној и светосавској вјери, не уступамо нашу државу и борбу као сто су наши дједови и очеви чинили у претходним.
Узимање Дана Светог ахангела Михаила - Аранђеловдан за славу био нам је мотив јер је то слава Немањића и што Михаил војвода анђелске војске који је својим дјеловањем спасио отпале од Бога које је Луцифер повукао са собом.
Поводом славе увели смо немањићка обиљежја у МУП-у и предсједник Републике Радован Караџић одликовао је велики број припадника МУП-а, а прве ордене Немањића добили су Мићо Станишић, Томислав Ковач, Момо Мандић и Каришик Миленко.
На данашњи дан морамо се вратити и присјетити за које вриједности многи наши саборци дадоше живот не како нас данас представљају, већ како смо то ми 1993. године доживљавали борбу за крст часни и слободу.