Нема повластица за оне који нису на вријеме легализовали изграђене објекте

Периода од прије неколико година када је легализовала кућу, Сока Алексић нерадо се сјећа. Легализација је коштала око 5.000 марака.

-Да сам знала зато, рекла бих: “Џаба вама, ето ви легализујте - разочарано каже Сока Алексић из Љесковц код Бијељине.

За Татомира Гвозденовића легализација из прошле године није била “трауматично“ искуство.

- Имао сам велике повластице као породица погинулог борца. А и, уопште, захваљујући свим олакшицама, поједностављена је процедура - прича о свом искуству Татомир Гвозденовић из Братунца.

Накнаде су биле минималне за објекте легализоване од 2013. до краја 2016. године. Трошкови су износили од стотину до 2.000 марака фиксно, за објекте мање од 400 квадрата. Нови закон донио је нови систем накнада.

- Сад постоји задњи Закон из јула 2018.године који не предвића неки стриктан рок за подношење захтјева. Он је само поставио рок од шест мјесеци. Рачуна се да људи који у том року не поднесу захтјев, дакле, они који поднесу након тога имају одређене пенале. Па тако плаћају 20 одсто већу цијену од оних који су то учинили до јуна мјесеца, тј. до истека 6 мјесеци од ступања на снагу закона - напомиње Вук Вишекруна, шеф Одсјека за легализацију Одјељења за просторно уређење Града Бањалука.

У локалним заједницама кажу - било је потребно направити разлику између оних који су захтјеве поднијели у року и оних који нису.

- Било би сада неправедно према људима који су и прије радили легално и они који су за вријеме тог Закона исто журили да предају документацију, да се сада опет неком излази у сусрет - поручује Марко Рикало из Градске управе Требиња.

Уставни суд Републике Српске недавно је утврдио да поједине одредбе Закона о уређењу простора и грађењу нису у сагласности са Уставом.

"Уставни суд је оцијенио да је неусаглашеност оспорених одредби, којима је прописана накнада за легализацију бесправно изграђених објеката, резултат тога што су њима предметне накнаде одређене на неједнак начин у односу на накнаде које су дужни плаћати легални градитељи објеката" стоји у одредби Закона о уређењу простора.

У пракси то значи да ће се за поступке који су у току плаћати пуна цијена легализације.

- Уколико је сам захтјев за легализацију још увијек у поступку пред управним органом, ова одредба се неће на њега примјењивати. Дакле, она је укинута и на оне поступке који нису правоснажно окончани, нема никакво дејство - истиче Тодор Дувњак из адвокатске канцеларије Барош.

Доношење новог закона, наводе у ресорном министарству, било је неопходно, јер је рок за подношење захтјева за легализацију истекао крајем 2016. године, а на терену је и даље велики број бесправних градитеља. До сада је примљено око 49 хиљада захтјева за легализацију, док је број “дивљих“ грађевина готово дупло већи.