Активирањем МАП-а земља се "не гура" у чланство
"Тиме почиње процес МАП-а, а на БиХ је да одлучи када ће предати програм, након чега слиједе разговори о томе како ће бити спровођен Програм. Нагласак у оквиру годишњег националног програма је на реформском процесу", рекао је високи званичник НАТО-а.
Он је нагласио да у оквиру годишњег националног програма НАТО неће тражити драматично нове захтјеве, те да ће се све кретати у оквирима онога што је Алијанса раније радила са БиХ.
Фокус НАТО-а је, с обзиром да је почетна фаза МАП-а, даља реформа одбране и безбједности, обезбјеђивање спровођења документа "Преглед одбране" и даљих реформи обавјештајног сектора.
"Реформа обавјештајног сектора је дио нашег дијалога који имамо са БиХ. Али, све је у почетној фази. Ту су још и професионалнизација, транспаретнст у систему јавних набавки, парламентарни надзор над одбрамбено-безбједносним сектором", рекао је високи званичник НАТО-а.
Он је појаснио и да нема рока за годишњи национални програм, те да је на БиХ да одлучи када ће и шта радити када је ријеч о евроатлантским аспирацијама.
"Имамо историју сарадње и врло добру претпоставку које би реформе требало да буду у годишњем националном програму", рекао је овај званичник.
Када је ријеч о ставу Русије према активирању МАП-а, званичник НАТО-а каже да нема сумње да ће та земља бити против приступања БиХ Сјевероатлантској алијанси.
Он је изразио наду да ће власти БиХ остварити напредак у кориштењу МАП-а, истичући да је данас отворен тај механизам јер је значајан дио услова из Талина испуњен и донесене многе судске одлуке.
"Рестриктивно држање према БиХ не би било добро јер је постигнут одређени напредак. Било би поражавајуће за БиХ ако не би искористила механизам реформи који јој се нуди", додао је он.
Званичник НАТО-а наводи да је на политичким лидерима да, када буде вријеме за то, одлуче о посљедњем кораку, односно чланству у Алијанси.
"НАТО сматра да свака земља може слободно донијети своју одлуку с ким ће склапати одбрамбене и безбједносне аранжмане", рекао је он.
Званичник НАТО-а истиче да Алијанса ради са властима у Сарајеву како то предвиђа и Устав БиХ, напомињући да ентитети немају овлаштења за вођење спољне политике.
Одговарајући на питање о ставу НАТО-а о могућим промјенама граница на Балкану, званичник је рекао да Сјевероатлантска алијанса нема јединствен став о томе.
"То треба питати савезнике појединачно. Можда ће некад у будућности бити НАТО став. У овом тренутку га немамо јер га савезници нису донијели", додао је он.