Мајкић: Бошњачка политика игнорише интересе српског народа
"Поново смо у прилици да се увјеримо да бошњачка политика у БиХ потпуно занемарује интересе Срба као конститутивног народа, што се овог пута манифестује одлуком Комисије за НАТО интеграције БиХ да, упркос противљењу Републике Српске, ажурирани текст нацрта Годишњег националног програма /АНП/ 2018-2019. године достави Савјету министара на изјашњавање и усвајање", наглашава Мајкићева.
Када је ријеч о НАТО интеграцијама, истиче она, Република Српска је веома јасно изнијела став да није спремна да иде даље у том правцу, имајући у виду Резолуцију о војној неутралности коју је усвојила Народна скуштина Републике Српске, а која је обавезујућа за све српске представнике.
"Упркос томе, институције БиХ показују неуважавање воље српског народа који је тешко страдао од посљедица НАТО бомбардовања и у Републици Српској и у нашој матици Србији. Зато, ако материјал Комисије за НАТО интеграције буде усвојен у Савјету министара, треба покренути питање одговорности српских министара у техничком мандату Савјета министара", поручује Мајкићева, која је у претпрошлом мандату била предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност у парламенту БиХ.
Према њеним ријечима, можда се ту и крије одговор зашто бошњачки политичари и квазиграђанске политичке партије одуговлаче са избором новог Савјета министара, док се не заврши прича око Годишњег националног програма и док се тај акт не "прогура" кроз Савјет министара.
"Не треба испустити из вида ни то да ако Савјет министара без сагласности и уз противљење Српске усвоји тај ажурирани Годишњи програм, који треба да укључи реформе у пет најзначајнијих области - политичкој, економској, образовној, финансијској и безбједносној - како мисле те одлуке спровести, ако је пола земље изван тог процеса? То је питање за оне који се утркују да га изврше, а не размишљају да је то корак испред, мада се у БиХ никада не размишља о кораку напријед, јер смо увијек два корака иза", навела је Мајкићева.
Она закључује да БиХ наставља да слабост као држава показује на кључним питањима, што потврђују бошњачке елите својом неспремношћу за политички договор.
"То нас не може одвести далеко, нити ће нас приближити било којој врсти интеграција", констатовала је Мајкићева.
Предсједавајући Комисије за НАТО интеграције БиХ Јосип Бркић упутио је прошле седмице Савјету министара на разматрање текст нацрта Годишњег националног програма 2018-2019.
Сједница Комисије заказана за 20. децембар није одржана због недостатака кворума, потврдио је Срни члан ове комисије замјеник министра безбједности у Савјету министара Мијо Крешић.
Он је тада напоменуо да је Комисија за НАТО интеграције само тијело Савјета министара, а да ће Савјет министара дати своје мишљење на текст нацрта Годишњег националног програма 2018-2019.
На посљедњем састанку званичника Српске код предсједника Републике Жељке Цвијановић српски чланови Комисије позвани су да не учествују у њеном раду.
На састанку 14. децембра у Бањалуци, посвећеном питањима активирања МАП-а и позицији Српске, закључено је да активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО-у и све активности које се спроводе у том контексту нису прихватљиве за Републику Српску.
Рјешења садржана у Резолуцији о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности коју је Народна скупштина Републике Српске усвојила 18. октобра прошле године представљају оквир за дјеловање свих представника Српске.
БиХ је "зелено свјетло" за активирање Акционог плана за чланство /МАП/ у НАТО-у добила на састанку министара спољних послова земаља чланица Сјевероатлантске алијансе у Бриселу 5. децембра.
Министри спољних послова земаља чланица НАТО-а су још 2010. године на састанку у Талину донијели одлуку да БиХ буде примљена у МАП под условом да се перспективна непокретна војна имовина укњижи на БиХ са правом кориштења Министарства одбране БиХ.
Акциони план прилагођава се потребама земље, али учешће у њему не гарантује земљи да ће на крају и добити "зелено свјетло" за чланство. Према МАП-у, земља која жели постати члан припрема годишњи национални програм који представља НАТО-у.
На крају годишњег циклуса, министри иностраних послова и одбране представљају резултате реформског програма и будуће активности пред Сјеверноатлантским савјетом НАТО-а, који затим процјењује појединачни напредак у припремама за чланство.