За љубав једног Семберца, Украјинка Евелина дошла у Угљевик
Сада ради као професорка виолине у Музичкој школи у Бијељини, а у слободно вријеме израђује народне ношње за угљевичко Културно-умјетничко друштво "Рудар" .
За Евелину Папротску, музика је живот. С пет година сједјела је за клавиром, са седам већ свирала виолину. Рођена је у Одеси гдје је завршила Музичку академију, имала најбоље професоре и била прва виолина у Одешкој филхармонији. Све је оставила због љубави према Споменку Новаковићу из Бијељине.
- Дошла сам, удала се овдје и ријешила и да живим. То је било у августу 2001., а од септемра сам почела радити у Музичкој школи у Бијељини. Рођена сам у Одеси, за мене најљепшем граду. Много ми недостаје, али некада када можемо одемо тамо да видим свој град, другаре и дишем свој ваздух, рекла је Папротска.
Иако се живот у Одеси и Угљевику много разликује, брзо се привикла на нову средину, начин живота, на људе који су, каже, отворени и комуникативну, баш као и у Украјини. Прије неколико година, у слободно вријеме почела је да израђује народне ношње за КУД Рудар из Угљевика у којем је њен муж умјетнички директор.
- Све то припада умјетности, када одмарам, ја волим да радим нешто рукама, нешто креативно . Иначе сам из породице која је умјетничка. Мој брат је академски сликар. Мама и бака вољеле су да се баве ручним радовима и мама ме од дјетињства учила да шијем, хеклам, штрикам. Када сам дошла овдје видјела сам да наш КУД има проблема са ношњама. Сваки пут када треба, изнајмљује од других КУД-ова за наступ, и то је била идеја мог мужа. Знајући да ја то знам да радим, питао ме је зашто не би помогла мало. То је било прије четири године и од тада сам доста тога урадила и драго ми је да помогнем дјеци. Мој син игра исто у КУД-у, додала је она.
За четири године направила је више од стотину дијелова различитих ношњи, комплет ''врањанску и шопску ношњу'', и костиме за оперу Еро с оног свијета.
- Задње што сам урадила су бијели кафтани за љетни Међународни фестивал фолклора. Углавном радим то када је распуст, када нисам заузета у школи и мени је задовољство то да радим, истакла је Папротска.
Евелина је из породице умјетника, виолинисткиња која је као чланица Одешке филхармоније наступала од Одесе, Кијева до Шпаније, Канаде, Чикага и њујоршког Карнеги хола. А посљедњих осамнаест година, колико живи у Угљевику, спојила је класичну музику, фолклор и породицу у којој се сви баве умјетношћу. Каже, недостаје јој само рад у оркестру. Нада се да ће Бијељина једнога дана израсти, имати довољно музичара да формира оркестар, а до тада знање ће и даље преносити својим ученицима.