Закон о јавном РТВ систему БиХ неспроводив и превазиђен - изостаје политичка воља

За несметан рад три јавна сервиса, РТРС, Федералне и БХРТ, годишње је неопходно 100 милиона марака, а приливом од РТВ таксе не прикупи се ни половина тих средстава. Зато су развојне иницијативе Европске радиодифузне уније, на регионалној конференцији у Сарајеву, остале у сјени реалних проблема у функционисању јавних РТВ сервиса у БиХ.

Постојећи Закон о јавном РТВ систему нуди више начина за прикупљање РТВ таксе, али никог од евентуалних партнера не обавезује. Још из времена када се такса прикупљала посредством телеком оператера, такса је бојкотована тако да се издвоје и плате обавезе телекомима, али не и јавним сервисима. 

"РТРС је већ давно имао приједлог који би ишао преко фондова. Пензионери двије марке, грађани са просјечном платом мање од 7,5 КМ, а онај који има преко 1.500 КМ плату треба да плати осам, девет, десет марака. То је једино праведно. Други начин дуго нече бити успостављен, неће бити сагласности у Парламенту БиХ ни око измјена и допуна, а камоли новог Закона", навео је генерални директор РТРС Драшко Милиновић.

Неспремност да се позабаве проблемом прикупљања РТВ таксе, али и питањем маркетинга, управљања дигиталним сигналом и низом неспроводивих сегмената Закона о јавном РТВ систему, претходни сазив БиХ власти показао је отварањем ових питања тек на крају свог мандата, у децембру прошле године.

"Проблем је што многе политичке елите. да их тако назовем, су се трудиле да тако буде. Проблем што су многи позивали на неплаћање РТВ таксе. због разних уско политичких интереса", додао је Милиновић.

Борба за опстанак јавних емитера свела се на властите моделе прикупљања РТВ таксе, скупог путем инкасаната и поште у Српској и несигурног, попут уговора са само једном, бошњачком компонентом Електропривреде у Федерацији БиХ.

"Ми смо дуго радили у редукцијама, те нам је ова година омогућила да на одређен начин можемо направити развојну стратегију. Потребно је вријеме да се финансијске провалије заклопе", рекао је генерални директор РТВ ФБиХ Џемал Шабић.

"Буквално се све своди на преживљавање и сналажење од мјесеца до мјесеца, прије свега, захваљујући разумјевању неких владајућих партија у Федерацији БиХ. Без њихове подршке не би ни постојали јавни сервиси на подручју ФБиХ", нагласио је генерални директор БХРТ Белмин Карамехмедовић.

Без правичног и свима прихватљивог јединственог модела прикупљања РТВ таксе развој и бољи квалитет програма могући су само на терет двије хиљаде запослених у јавним сервисима, јер неопходних 100 милиона за основне потребе било је и остало недостижно.

"Највећа наплата износи 58 милиона, а најмања 38 милиона КМ", рекла је члан УО РТРС Дара Цвијетић.

Нису непознаница ни различита виђења грађана у Републици Српској и Федерацији БиХ о раду јавних сервиса, као ни потреба једног од конститутивних народа, хрватског, да има властити сервис. При том је, Закон наметнут 2004. године, а у парламентима верификован 2005. превазиђен и из технолошког аспекта.

"Много спорних дефиниција гдје се законска обавеза веже уз домаћинство и ТВ, а нове технологије омогућавају да се ТВ програми гледају, не само путем ТВ пријемника", изјавио је генерални директор РТРС Драшко Милиновић.

На лошу наплату РТВ таксе, и данас је поновљено, утицали су бројни позиви појединих политичких партија да се такса не плаћа, па су због тога и приходи били мањи.