Петер Хандке: Тјерате ме да говорим енглески!
Петер Хандке је на себи својствен начин почео данашње обраћање констатацијом "Тјерате ме да говорим енглески".
Пошто је било очигледно да би хтио да избјегне говор на енглеском, који наравно зна, ипак се нашао и преводилац за њемачки језик.
Почетак излагања посветио је страдалој дјеци, како оној у Србији тако и у другим ратним походима НАТО-а, чија су страдања посљедица такозваних хуманитарних акција, како их Алијанса одвратно назива.
Истичући да је пријатељ Србије, он је рекао да је она трагична земља због положаја који има, практично једна прикљештена зона којој су Европа, а посебно САД учинили велику неправду.
Та неправда, објашњава велики писац, подстакла га је да се информише о великој култури која овдје постоји.
- То је земља прошлости и будућност. Захвалан сам што сам могао да упознам земљу са таквим небом, културом, не само манастирима већ и литературом, сликарством. Захвалан сам што сам се упознао са дијелом и животом једне Надежде Петровић која је живот добровољно положила током Првог свјетског рата, што сам упознао велико дјело Андрића, Црњанског, Тишме… Захвалан сам што сам могао да се упознам са великим писцима, људима - рекао је Хандке.
Није пропустио да помене и Новака Ђоковића, али и да примијети да је неправда што је фудбалска репрезентација Србије прије неки дан одиграла неријешено са Њемачком.
- Вјеровао сам у Европу, али сам престао да вјерујем када сам у Словенији и Хрватској чуо када су поједини изјавили да треба да подигну зид од три метра према остатку Балкана - рекао је Хандке, истичући самокритично да се касно упознао и о томе шта је био Голи оток.
Испричао је како је у манастиру Манасија са монахињом која је продавала сувенире покушао да се споразумије на његовом слабом српском, док она није проговорила енглески.
- Рекла је да је она из Сјеверне Ирске и да је ту јер обавља своју дужност. Такви људи, то је моја данашња Европа - истакао је Хандке који је своје обраћање завршио на српском језику, прочитавши како је рекао њему омиљену пјесму "Лајковачка пруга".
- Тај текст Тозовца је величанствен јер симболизује изолацију у европској околини, управо оно о чему и ја говорим - објаснио је славни писац коме је предсједник Београдског форума за свијет равноправних Живадин Јовановић уручио Повељу за интелектуалну храброст у вријеме владавине силе и лажи.