Брза храна садржи више соли и трансмасних киселина од препорученог
Лолићева је рекла да се студија бавила мјестима гдје се продаје брза храна и количином трансмасних киселина, натријума и калијума коју садржи.
- Занимљиво је да домаћи колачи, који се продају у таквим објектима, у једној порцији имају више трансмасних киселина него што је препоручено за комплетан дневни унос - рекла је Лолићева данас новинарима уочи презентације ове студије у Бањалуци.
Када је ријеч о натријуму, Лолићева каже да је студија показала да роштиљске кобасице, ћевапи и бурек садрже више соли и натријума него што је максимално препоручено у исхрани.
- Повољно је да су сви објекти у којима се продаје таква храна стационарни, чврсти објекти, а не они у којима постоји већи ризик каде је ријеч о хигијени хране - навела је она.
Драгана Стојисављевић из Института за јавно здравство Републике Српске каже да је храна у таквим објектима нутритивно измијењена и да не одговара стандардним препорукама за дјецу и одрасле.
- Ова храна није здравствено небезбједна, али је нутритивно и енергетски густа, односно садржи енергију и трансмасти у већој концентрацији него што би требало да се нађе у стандардној порцији - рекла је Стојисављевићева.
Она је навела да је први пут рађен овакав тип студије прехрамбеног окружења у једном граду и да је дала веома интересантне резултате.
- У свим документима у Републици Српској дефинисали смо активности које су усмјерене на смањење садржаја соли, трансмасти, заштићених масти и другог. Ова студија је важна јер је омогућила да утврдимо шта наше становништво једе - истакла је Стојисављевићева.
Према њеним ријечима, студија одсликава право стање у највећем граду Српске када је ријеч о овој врсти хране, а ситуација је слична и у осталим градовима,
Руководилац Европске канцеларије Свјетске здравствене организације /СЗО/ за превенцију и контролу незаразних болести у Москви Жоао Бреда рекао је новинарима у Бањалуци да је се студија бавила утицајем домаћих прехрамбених навика на незаразне болести као што су дијабетес и канцер.
- У данашње вријеме храна коју једемо повезана је са многим болестима - навео је Бреда.
Он је навео да унос соли веома битан јер она подиже крвни притисак, те додао да нико не би требало да уноси дневно више од пет грама.
- И одређене врсте масти су веома битне јер су неке од њих и даље присутне у намирницама које једемо. Први пут је у сарадњу са СЗО урађена анализа каква се храна продаје у Бањалуци. С обзиром на то да нисмо могли да улазимо у домаћинства и загледамо шта ко једе, одлазили смо на мјеста гдје се храна традиционално продаје јер њу људи једу неколико пута седмично - појаснио је Бреда.
Он каже да је урађена хемијска анализу те хране у сарадњи са стручњацима, колегама и сарадницима из других земаља и уз велику помоћ Канцеларије СЗО у БиХ, што ће бити од велике користи за будући рад.
Према његовим ријечима, анализирани су производи који се продају на мјестима као што су киосци и тезге и установљено је да у многим од њих постоји и исувише велика концентрација трансмасних киселина.
- То су састојци који се могу веома лако елиминисати из хране и замијенити нечим другим и веома су штетни за организам, поготово када је ријеч о срчаним обољењима - нагласио је Бреда.
Он је упозорио да је у многим од тих производа концентрација киселина у једном производу већа од дозвољене за дан уноса хране.
Презентацију Студије описа прехрамбеног окружења организовало је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у сарадњи са Канцеларијом Свјетске здравствене органиѕџације у БиХ.
Студија је спроведена у Бањалуци према методологији СЗО у оквиру пројекта "Храна у градовима - источна Европа и централна Азија".