Удружење Козарчана у Београду на 43. окупљању

Било је игре и пјесме из завичаја, али и рекапитулација оног што је урађено током године, посебно на обиљежавању мјеста гдје су страдали Козарчани, попут Старог Сајмишта.

Можда су деценијама већ далеко од родног краја, али надпјевавати се нису заборавили. Њихово окупљање ипак много је више од дружења и козарачког кола. Идеја је да чувају успомену на историју Козаре.

- Козара је једно право чудо. Нема тог јаука да буде гласан, нити има тих суза да могу Козару ожалити. Нема те црне боје која би могла означити све јаме гробове - каже предсједник Удружења Козарчана Рајко Срдић.

Ове године, домаћин је била Козарска Дубица, општина која у свом називу, како каже њен начелник, Раденко Рељић, носи легендарно име.

Истакао је да су Козарчани у Београду људи које је право богатство имати и нама у друштвеном и политичком животу Србије.

- Драго ми је да се људи који су поријеклом западно од Дрине и Дунава окупљају и афиримшу и чувају своју традицју и културу и да радимо заједно са Републиком Српском на јачању јединства нашег народа - нагласио је председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линт.

Опстанак Удружења и идеја које промовишу не зависи само од труда њихових чланова.

Додијелили су захвалнице, између осталог, и предсједавајућем Предсједништва БиХ, Милораду Додику, те министру одбране Србије, Александру Вулину.

- Ово је вријеме кад се поново гомилају облаци, кад фашизам поприма дуги облик, када је изабрао масу путева прилаза да дође поново. Оваква удружења попут нашег буде народ и свијест - закључио је Срдић.

Козара је била у центру стваралаштва великог Бранка Ћопића, а његове ријечи цитирао је Тихомир Тика Станић, глумац који је поријеклом из Поткозарја као и много других истакнутих личности у Србији.