Голдштајн: Усташки поздрав је нацистички, а усташе су банда
Он објашњава да је “за дом спремни“ измислио Анте Павелић, а да су га користиле усташе.
- Баш као што усташка Независна Држава Хрватска није била независна, него закрпа на дупету Трећег Рајха, тако ни “за дом спремни“ није био ништа друго него копирање фашистичког поздрава “пронто“ и нацистичког “Зиг хајл“, наводи Голдштајн.
А усташе су, додаје, биле најобичнија банда, а не домољуби.
- Усташе нису били никакви јуначки бојовници и родољуби/домољуби, како их данашњи усташоносталгичари приказују, него најобичнија банда којој је првенствени циљ била властита корист. Баш као што ни данашњим усташоносталгичарима, који се сви одреда приказују као велики домољуби, није ништа друго на памети него институционалним или изванинституционалним средствима себи прибавити имовинску корист - коментарише Годлштајн.
А закључак је да “ни усташки повик `за дом спремни` није никакав јуначки, домољубни, већ израз злочиначке политике државе у којој се употребљавао“.
Познати историчар је од неколико хиљада докумената у којима се помиње “за дом спремни“ који се налазе по архивима у Хрватској и другим земљама, изабрао неколико које помиње у тексту, попут оног о слању људи у Јасеновац или о “срамотном поздраву“ на плакатима о стрељању бабица које би направиле абортус, или о исељвању Срба и Јевреја из неких дијелова Загреба...
- Поздравом “за дом спремни“ завршава и писмо којим у августу 1941. предсједник Матице хрватске Филип Лукас без имало срама од надлежних државних институција тражи да Матица покраде зграду на Јелачићеву тргу бр. 15 која је припадала Жидову Манфреду Стернбергу - наводи Голдштајн.
Све документе у којима се помиње усташни поздрав, каже историчар, треба ставити у одређени контекст, јер, како објашњава, усташе су стварали “нови поредак“ према фашистичко-нацистичком моделу: изграђивали су култ нације, државе и вође.
Наводи да је тоталитарна идеја најсажетије изражена у програматском тексту у листу Усташа из јуна 1941, а да су врло јасно дефинисани народни циљеви значили су да ће се жеље и стремљења појединца морати дефиниосати у складу с максимом “нација (држава и сл.) је све, Ти ниси ништа“.
У том контексту власти су, каже, тражиле да “наш поздрав буде свуда само – за дом спремни!“, јер је то, како објашњава поздрав сваког свјесног Хрвата и Хрватице.
Ученици су, напомиње, изговарали “за дом спремни“ на почетку и на крају наставе.
Голдштајн помиње да је прије двадесетак година питао оне који су 1941. похађали школу, како се то радило, њихови одговори, наводи, нису били сасвим јасни.
- Вјероватно се досљедније проводила 1941. године, а каснијих година много мање. Неки се сјецају да се проводила, али безвољно.
Наводи и примјер:
- Професор загребачке Прве класичне гимназије Вид Баленовић (1883. – 1970.), који је по политичком опредјељењу био на лијевом крилу ХСС-а, пошто би ученици викнули “спремни“ и подигли руку на усташки поздрав, подругљиво је одговарао “предајем се, предајем се“. Нека га је ученица због тога пријавила, па је Баленовић имао неприлике, чак је неко вријеме био у затвору.
Голдштајн пише и о томе како је већинска неусташка Хрватска реаговала на те прописе, па наводи као једно од обиљежја загребачцке градске свакодневице током рата исмијавање усташког новоговора (попут “муњовоз“ = трамвај, “самовоз“ = аутомобил, “круговал“ = радио итд.).
Голдштајн каже да су се у то вријеме стварале карикиране кованице, а да је посебно на мети исмијавања био поздрав “за дом спремни“ и то, како примјећује, “на велику жалост усташа и данашњих усташоносталгичара“.