X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Твоје лице звучи познато
04/10/2019 |  08:10 ⇒ 09:05 | Извор: sveosrpskoj.com

Ћеранић: Ердоган 7. и 8. октобра у Београду – хоће ли то помоћи формирању СМ?

Другог октобра навршило се тачно годину дана од свирепог убиства Џамала Кашогија, саудијског држављанина, новинара Вашингтон поста и критичара владе Саудијске Арабије.
Предраг Ћеранић (фото:sveosrpskoj.com) -
Предраг Ћеранић (фото:sveosrpskoj.com)

Убиство је извршено у конзулату Саудијске Арабије у Инстамбулу, у који се несрећни Кашоги упутио како би преузео документа. Највише захваљујући Турској, саудијском ривалу у исламском свијету, догађај је с правом попримио свјетски публицитет, наводи у тексту за портал "Све о Српској" Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједносних наука Универзитета у Бањалуци.

Текст преносимо у цијелости:

Тијело Кашогија још није пронађено, упућени кажу да су дијелови, које није успјела да спржи киселина, пребачени у Саудијску Арабију.

У тој земљи је покренут и судски поступак против 11 лица (које је означила Турска јер су их регистровале сигурносне камере како улазе у просторије конзулата) али се процес води скривен од јавности (због безбједносних разлога) и не даје му се публицитет.

Кључни принц, односно престолонасљедник Мухамед бин Салман, чак је изјавио да сноси одговорност за убиство "јер се то догодило за вријеме његове владавине".

Преузимање одговорности у наведеном смислу дјелује цинично. ЦИА и западне владе одавно су принца Салмана оптужиле као налогодавца убиства Кашогија.

На годишњицу Кашогијевог убиства из региона Блиског истока више се чују Салманове осуде Ирана, и позивање међународне заједнице да одврати Иран од рата са његовом земљом. Принц у ствари само даје свој допринос негативној атмосфери која се ствара око Ирана, као одговорног за напад дроновима на саудијску рафинерију, што још није доказано, а игнорише се да су јеменски Хути одмах преузели одговорност за напад.

Симптоматично је да Саудијска Арабија годишње издваја 70 милијарди долара за војне сврхе, чиме је доспјела на друго мјесто на свијету (одмах иза САД). Узалуд, напад дроновима нису могли осујетити моћни ракетни системи Патриот.

Арабија слови као главни амерички савезник у потенцијалном нападу на Иран, што се из Вашингтона дуго најављује иако се томе противи предсједник Трамп.

Рат са прилично неизвјесним развојем догађаја заиста му није потребан непуну годину дана пред изборе.Турски предсједник

Ердоган није се оглашавао поводом годишњице Кашогијевог убиства. Он ће 7. и 8. октобра боравити у Београду, а током другог дана посјете биће одржан трилатерални самит Турске, Србије и БиХ. Како најављују медији, на самиту ће бити присутни чланови Предсједништва БиХ.

Да ли ће тај сусрет допринијети било каквом помаку у познатим БиХ неспоразумима, или ће ствари остати по старом, у смислу парафразе познатог питања:  шта је старије – Савјет министара или АНП?

Ердоган није без утицаја у БиХ. Састанке са Изетбеговићем обавља насамо, а присутан је једино преводилац, иначе Изетбеговићев рођак.

 Сарајевска чаршија, она која опонира Изетбеговићу, тврди да Путин дјелује кроз Ердогана, и да је на тај начин Изетбеговић посредно у руским рукама.

Са исте адресе Изетбеговић је оптуживан да је Споразум о заједничким принципима формирања власти са Додиком потписао управо под Ердогановим утицајем, што су закључили и Американци, па су реаговали брзином муње.

Тај дио чаршије тврди да Ердоган приликом сваког боравка у Сарајеву обавезно наврати на један универзитет основан турским новцем, а за који се сматра да је турски обавјештајни пункт. Да ту добије потребне информације о стању у БиХ.

Ништа ново у обавјештајној дјелатности.

Коначно, и Мосад, култни назив за израелску службу безбједности, у преводу значи институт. И јесте институт. И пуно више од тога.

У Сарајеву кажу да се у Бања Луци ускоро оснива институт за Младена Иванића. Биће то опсерваторија за борбу против криминала и корупције. Да, баш опсерваторија (неформално се користи тај назив) што нас подсјећа на Сиријску опсерваторију за људска права стационирану у Лондону.

Они који су је тражили кажу да је у питању „кућица, у кућици чичица, конектован на МИ6“.

Турска у Сарајеву има своје медије и своје невладине организације. Има моћ и утицај. Када се ствари сагледају из тог угла, Изетбеговићу и није лако. С обзиром на компликоване и тренутно врло хладне односе САД и Турске, он се дословце налази између двије ватре. Тако долази у ситуацију да час подлегне утицају из Стамбола а тај утицају који на њега има Жељко Комшић, што је парадокс – Комшића је политички произвела СДА, односно Изетбеговић, а некада имате утисак да је обрнуто, да је Комшићева минорна партија ДФ произвела Изетбеговића.

 Познато је Изетбеговићу колико је Ердогану стало до односа са предсједником Србије Вучићем, и уопште, до односа са Београдом.

Изетбеговић ће трилатералном самиту присуствовати посредством Шефика Џаферовића. Значи, маневарски простор постоји. А док се врше маневри стратешки пројекти као што је изградња ауто-пута Сарајево – Београд ће да стоје и нешто чекају.

Чаршија свакако каже да се тај ауто-пут гради да би тенкови из Србије у случају новог сукоба у БиХ брже стигли. Шта ћете, у страху су велике очи.

У међувремену штрајкови, попут актуелног штрајка здравствених радника, у Сарајеву су постали свакодневница. Зато се са Федералног јавног сервиса одапињу стријеле према Србији, понајвише према предсједнику Вучићу. Иде се тако далеко да се задире у могуће ванредне изборе, на начин да се даје велики простор Вучићевој опозицији.

Сарајевски медији ових дана пуни су критике на рачун предсједника скупштине Кантона Сарајево, Елмедина Конаковића, јер је кантонална влада 325 000 КМ преусмјерила на Конаковићев кабинет, како би тај новац он дозначио невладиним организацијама попут БАНУ, који припада његовом партијском шефу, муфтији Зукорлићу, кандидату за новог рејс-ул-улему Исламске заједнице у БиХ.

Други кандидат је актуелни реис Хусеин Кавазовић. Избор реис-ул-улеме за Изетбеговића је питање политичког живота и смрти. Његов кандидат је, разумљиво, Кавазовић.

Има Изетбеговић и друге страхове од исхода избора реиса, попут чаршијских оптужби за умијешаност у убиство Рамиза Делалића Ћеле.

А чаршија ко чаршија. Да ли о њој уопште можемо рећи нешто што већ Андрић није написао?

Извор: sveosrpskoj.com