X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
04/11/2019 |  08:36 ⇒ 08:49 | Извор: Агенције

Да ли је откривена нова колијевка човјечанства?

Пространо, древно мочварно подручје смјештено у сјеверној Боцвани, које је некад врвило животом, а сада на њему превладава пустиња, можда представља дом из којег је потекло свих 7,7 милијарди људи, показало је истраживање.
Древно језеро Макгадикади у Боцвани -
Древно језеро Макгадикади у Боцвани

Студија, темељена на митохондријским ДНК подацима више од 1.200 домородаца са југа Африке, дала је главну улогу тој регији, у раној историји човјечанства прије 200.000 година.

Језеро које је тада било највеће афричко језеро изњедрило је мочварна подручја, у којима је наша врста живјела сљедећих 70.000 година, све док климатске промјене нису покренуле прве миграције.

Одавно је утврђено да је Хомо сапиенс поријеклом негдје из Африке, одакле се касније раселио по свијету.

- Али, оно што до ове студије нисмо знали било је мјесто на којем се налази та домовина - рекла је генетичарка Ванеса Хејс са Института за медицинска истраживања Гарван Универзитета у Сyднеју, која је водила студију, објављену у часопису Nature.

Најстарији познати фосили Хомо сапиенса откривени су у Мароку и старији су од 300.000 година.

Нова студија сугерише да рани припадници наше врсте какви су били заступљени у Мароку можда нису оставили ниједног претка који живи данас, рекли су истраживачи.

Климатски физичар са Националног универзитета Пусан у Јужној Кореји Аxел Тимерман, који је такође радио на студији, казао је да нема контрадикције између ране лобање налик Хомо сапиенсу откривене у сјеверној Африци која можда потиче од мртве лозе и предложеног јужноафричког поријекла Хомо сапиенса који је још жив.

Древно језеро Макгадикади почело је пропадати прије отприлике 200.000 година, створивши мочварно подручје у којем су живјели људи ловци-сакупљачи, рекли су истраживачи.

Промјене у Земљиној оси и орбити узроковале су климатске, кишне и вегетацијске промјене, које су покренуле ране миграције те групе људи, прво према сјевероистоку прије 130.000 година, а затим према југозападу прије 110.000 година, казао је Тиммерманн.

Потврдио је да њихова студија пружа прве квантитативне доказе да су астрономски покренуте климатске промјене у прошлости узроковале миграције људи, што је омогућило генетску разноликост те културни, етнички и језички идентитет.