latinica  ћирилица
15/01/2021 |  08:39 ⇒ 10:25 | Аутор: srpskainfo.com

Тегелтија: Надам се да ће парламентарна већина наставити да функционише и да подржава рад СМ

Не постоји препрека да било ко у БиХ набави руску, кинеску или неку другу вакцину која се појави на тржишту и буде одобрена, ММФ је пред нас поставио политичке теме, од министра Милоша Лучића очекујем да поднесе оставку, рекао је у интервјуу за Српскаинфо предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.
Зоран Тегелтија - Фото: РТРС
Зоран ТегелтијаФото: РТРС

Када је ријеч о исходу гласања у Представничком дому ПС БиХ за изгласавање неповјерења Савјету министара и о смјени замјеника министра цивилних послова Синише Илића, Тегелтија је истакао да је у су била велика очекивања опозиције да ће дио владајућих партија да гласа за њихов приједлог, што није било реално.

- То се на крају није ни десило. Оно што је исказано приликом гласања о (не)повјерењу Савјету министара јесте чињеница да је парламентарна већина јасно изражена у Представничком дому. Нажалост, то увијек не изгледа тако. Били смо свједоци, поготово када су у питању нека од кадровских рјешења, да та већина у једном тренутку може да се промијени. Надам се да ће парламентарна већина наставити да функционише и да подржава рад Савјета министара. Када је у питању гласање о смјени замјеника министра, овдје се показало да не постоји тако јасан однос између опозиције и власти и јасно је да је замјенику министра цивилних послова изгласано неповјерење уз дио гласова позиционих партија. Ја се надам да се оно што је било на посљедњој сједници Представничког дома неће често понављати - сматра Тегелтија.

Сматра да би било принципијелно, будући да је ДНС напустио власт на нивоу Српске и БиХ и да су гласали за смјену Савјета министара БиХ, да би ДНС требало да се понаша у складу са оним што прокламују у посљедње вријеме.

- А то је да су они опозиција. У тим околностима не би требало да буду дио извршне власти. Шеф Клуба СНСД у Представничком дому, СњежанаНоваковић Бурсаћ, јасно је изнијела став СНСД у вези с позицијом министра за људска права и избјеглице. Будући да је министар изабран као дио заједничког тима из Репблике Српске, за мене је очекивано да министар Милош Лучић сам поднесе оставку и да искаже неслагање с радом Савјета министара, онако како то ради шеф његове политичке партије. Што се тиче његове смјене, обавићу консултације с партијама које чине већину у Представничком дому и након тога ћемо донијети одлуку да ли ћемо покренути смјену и у ком тренутку - рекао је Тегелтија у интервјуу за Српскаинфо.

Када је ријеч о вакцинама и на ком је мјесту БиХ у Европи у реду чекања за вакцине против короне Тегелтија наводи да Босна и Херцеговина није у реду.

- БиХ је дио пројекта набавке вакцина, тзв. система Ковакс, под покровитељством Свјетске здравствене организације, и БиХ ће у складу са својом величином добијати вакцине, као и друге земље у том систему. Нама ће бити доступне све вакцине које буду одобрене од СЗО. Сигурно је да ће прве вакцине доћи до краја јануара и то ће, као и у другим земљама, бити мале количине, које су првенствено намијењене здравственим радницима. А онда ћемо доћи у систем континуираног снабдијевања. Као што знате, ентитети већ припремају програм вакцинације и приоритете. Сигуран сам да ће даље у БиХ бити вакцине доступне у роковима, у обиму и врсти вакцина као у свим земљама у ЕУ - истакао је Тегелтија.

Додао је да институције БиХ унапређују сигурност приступа вакцинама.

- Процес набавке, увоза вакцина важи за све вакцине које се одобре на свјетском тржишту и оне које ће одобрити Агенција за лијекове БиХ. Оног тренутка када то буде учињено, све вакцине које прођу провјеру, укључујући руску вакцину, биће омогућено онима који су заинтересовани да увозе те вакцине и да их понуде грађанима БиХ. Према томе, не постоји никаква препрека да било ко набави руску, кинеску или неку другу вакцину, која ће се појавити у међувремену на тржишту. Али, у овом тренутку су доступне само двије врсте вакцина и оне ће се прве појавити на тржишту БиХ. Евидентно је да Министарство здравља Републике Српске ради врло интензивно како би се створила претпоставка за долазак руске вакцине на тржиште БиХ, прије свега на простору Српске. С великом пажњом јавност прати и одобравање кинеске вакцине - навео је Тегелтија.

Када је ријеч о аранжманима са ММФ-ом Тегелтија наводи да у сваком тренутку могу да буду настављени

- Више сам од десет година дио извршне власти на различитим нивоима у БиХ који преговара са ММФ и ово је први пут да нисмо успјели испреговарати аранжман. Надам се да ће преговори бити настављени у наредна два до три мјесеца и да ћемо доћи до договора - рекао је он.

Истакао је да су кључне тачке неспоразума у преговорима са ММФ били тешки и необични разговори.

- За мене је било изненађујуће то да је шеф Мисије на почетку рекао да од нас не очекују тешке економске реформе, што је чињеница. Такође је чињеница да су понекад реформе биле управо везане за неке економске теме, попут смањења плата, повећања пореза и слично. За овај пут су отприлике рекли "ми тражимо да ви трошите, створите претпоставку да се одржи потрошња", а да након завршетка борбе с ковидом уђемо у другу фазу реформи. Јасно је речено да се очекују неке политичке теме. Моје становиште одмах на почетку је било да не треба да се бавимо политичким причама, већ да фокус аранжмана са ММФ буде борба против ковида, у смислу борбе за здравље људи и борба за заштиту економије. На крају су се испрофилисала два, три питања која су политичка питања, која су дио наших преговора с Европском комисијом и није било никаквог разлога да се она појаве и у писму намјере са ММФ. То су питања електронског потписа, закон о електричној енергији, регистар физичких лица у БиХ унутар Централне банке. То су кључне тачке око којих није постигнута сагласност - рекао је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија сматра да БиХ не може сама да ријеши проблем мигрантске кризе, те да од ЕУ мора да добије не само финансијску подршку, него и податке безбједносних служби како би све особе које су безбједносно интересантне биле одмах избачене из БиХ.

Тегелтија је истакао да БиХ носи превелик терет и да за то највећу одговорност сноси ЕУ и сви други који су креирали ову кризу.

- Број миграната према броју становника далеко је највећи, а сви они који покушавају да наметну причу како је ова криза хуманитарно и питање добре воље, страшно гријеше и не мисле добро, прије свега, грађанима БиХ - изјавио је Тегелтија за Еуроблиц.

Он је оцијенио да ће се БиХ са овим проблемом борити све док се не промијени политика у свијету према мигрантској кризи.

- С једне стране имате отворене границе са истока, укључујући и земље ЕУ које практично несметано пуштају мигранте да улазе у БиХ, а онда их само затворите на граници БиХ с Хрватском, гдје постављају разне препреке како би их зауставили на путу ка Западној Европи - рекао је Тегелтија.

Он сматра да ће завршетком кампа Липа бити мање или више створене претпоставке за смјештај свих миграната у БиХ, а да ће, ако се и даље буде инсистирало да се повећа број миграната, послије тога то врло тешко моћи контролисати.

Говорећи о захтјевима из Брисела да мигранти буду распоређени по цијелој БиХ, Тегелтија је напоменуо да је на почетку појаве мигрантске кризе Република Српска рекла да не жели мигранте на својој територији и да не жели кампове.

- С друге стране, имали смо поруке из институција БиХ да су мигранти само туристи који пропутују кроз БиХ и није било никаквих спорења око тога. Из Федерације ФБиХ нико није спорио ту причу да Српска неће да прихвати мигранте, а с друге стране се гледало благонаклоно према броју миграната - навео је Тегелтија.

Он је додао да Република Српска данас и даље чврсто држи свој став, али да ФБиХ покушава да мијења своје ставове.

- Савјет министара и Министарство безбједности ће реализовати оне политике које буду ствар компромиса, а чини ми се да у овом тренутку немамо договор - рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, постигнута је сагласност с амбасадором ЕУ и јасно је речено да су изградњом кампа "Липа" и кампа "Циљуге" у Тузланском кантону, те са постојећим кампом "Блажуј", задовољене потребе свих миграната на територији БиХ и да у овом тренутку нису потребни нови кампови.

Говорећи о кандидатском статусу БиХ за чланство у ЕУ, Тегелтија је рекао да су први пут из Брисела дошле поруке да би БиХ могла добити овај статус у првој половини 2021. године, те оцијенио да је за БиХ превисоко постављена љествица.

- То није био случај ни са једном од земаља које су сада чланице ЕУ. Тамо су постављени неки услови из области такозване владавине права, а већини тих земаља то је било постављено као услов тек у тренутку приступања у пуноправно чланство - рекао је Тегелтија.

Он сматра да би због тога Европска комисија морала послати јаснију поруку, те да је потребно да се БиХ додијели кандидатски статус уз испуњавање оних стандардних услова које су испуњавале неке од тих земаља.