"Високи представник и ПИК као негација БиХ"
Лукић наглашава да "само(по)звани Савјет за имплементацију мира и његов Управни одбор немају никакво правно овлашћење да именују високог представника, осим `овлашћења` које су приписали само себи".
- Уз све то, данас је нужна и сагласност свих страна које су потписале Анекс 10 Дејтонског мировног споразума. Само на тај начин може да се гради заједничка будућност Републике Српске и Федерације БиХ - указује Лукић у колумни за Глас Српске.
Он истиче да су важне теме да ли (још увијек) има мјеста важности и примјени Анекса 10 којим су се три уговорне стране (Република Српска, ФБиХ и "Република БиХ") усагласиле ко је надлежан да именује лице које ће вршити функцију високог представника, какве су досадашње посљедице дјеловања високог представника по државност, сувереност и уставност БиХ, те сувереност конститутивних народа и на одвијање политичких процеса у БиХ.
- На та питања различити домаћи и страни актери дају различите одговоре, већ у зависности од својих националних интереса и интереса у међународној политици и расподели глобалне моћи (и власти, онолико колико је имам према важећем међународном праву) - наводи Лукић.
Он указује да Република Српска /путем својих државних органа и највиших државних функционера/ сасвим исправно заступа став да "установа" високог представника /заједно са неинституционализованим, тј. само-по-званим Савјетом за имплементацију мира и његовим Управним комитетом/ представља негацију суверености, па према томе и државности БиХ и да је његово дјеловање већ дуго времена контрапродуктивно и штетно по одрживост БиХ и демократију и заштиту људских слобода и права у њој, док Бошњаци "унисоно износе сасвим супротне ставове".
- Парламентарна опозиција у Републици Српској за то време пажљиво `гази по јајима`, гледајући из прикрајка да ли ће им неко са стране (јавно или тајно) да помогне да дођу до парламентарне и извршне власти у Републици Српској, због чега не желе да се замјере никоме из туђине, па се ем мудро, ем храбро не изјашњавају о томе - оцјењује Лукић.
Он истиче да Бошњаци заступају став да "установа" високог представника "мора и даље да о(п)стане у БиХ, јер јој без ње нема ни спаса ни сваковрсног, па тако ни европског напретка", а БиХ је, по њима, и до сада опстајала и функционисала (само) захваљујући предаји државности и суверености БиХ у руке Савјета за имплементацију мира, његовог Управног одбора и високог представника.
- Хрватска политичка сцена прихвата о(п)станак високог представника. Надајући се да ће њихова традиционална љубав према Немачкој и Немцима довести до побољшања њиховог уставног и политичког положаја у ФБиХ...Наравно, они се надају да ће, благодарећи тој љубави, њихов положај и даље да буде побољшаван. Ако не у смеру успостављања трећег ентитета, а оно барем у смеру неког прихватљивог супститута - наводи Лукић.
Он истиче да су страни актери једнако тако подијељени у два табора, те да су на једној страни ЕУ и САД (скоро сви одреда и чланови НАТО-а) који тврде да су Савјет за имплементацију мира, његов Управни одбор и високи представник "сасвим примјерени концепту данашње државе и да они ниуколико не умањују државност, сувереност и уставност БиХ".
- Једном речју, ту им је мјесто и они су дио државне структуре БиХ, једнако као Парламентарна скупштина, Председништво, Савет министара и Уставни суд. Тек да се присетимо да су колико до јуче сви они листом били против концепта ограничене суверености држава чланица несталог варшавског пакта... - наводи Лукић.
Он додаје да су на другој страни државе које "нису толико оптерећене непосредним интересима у односу на БиХ, што им даје шансу за објективнији приступ и став.
- Међу њима издвајамо Русију и Кину. Оне сматрају да је време за високог представника одавно `исцурело` и да је високи представник сметња даљем самосталном `обучавању` за компромисни заједнички опстанак Републике Српске и Федерације БиХ у БиХ - наводи Лукић.
Он указује да би држављани и државни органи Републике Српске требали да остану досљедни у ставу да високог представника може да именује само Савјет безбједности УН, јер тако "каже" став 2. Члана И Анекса 10.
- Такође би требало да кажемо да смо за окончање ове установе најдаље за две године. Такође бисмо унисоно требали да кажемо да су Савет за имплементацију мира, његов Управни одбор и високи представник негација народне суверености и демократије, државне суверености и самосталности БиХ, поштовања људских права и слобода, поделе власти и права конститутивних народа да одлуче о својој судбини и будућности - навео је Лукић.
Он оцјењује да ће јасан став и чврстина допринијети побољшању преговарачког положаја Републике Српске.
- Не тако давно доживели смо тежак политички расцјеп у Републици Српској, који нас је коштао. Други по истом или сличном сценарију једноставно не смијемо да допустимо ни по коју цијену. Зато је и нужан јединствен став о овом у овом часу кључном питању - навео је Лукић.