latinica  ћирилица
26/07/2021 |  20:09 ⇒ 21:17 | Аутор: РТРС

Херцеговачко жуто злато на љубињским њивама (ВИДЕО)

С повољном медитеранском климом и добрим геограгфским положајем, Љубиње је одувијек било познато као пољоприврени крај. Вриједни Љубињци обрађују готово сваки педаљ земље. Ово је познати дуванарски крај а дуван се у узгајао вијековима и био је главни извор прихода за овдашње становништво. Овом производњом и данас се бави више стотина породица, па се може рећи да Љубињци "живе" од дувана. Ових дана сви су ангажовани у берби и низању такозваног жутог злата.
Дуван Љубиње - Фото: РТРС
Дуван ЉубињеФото: РТРС

Херцеговачку шкију, кроз историју, хвалили су султани, кадије, каплари и официри, војводе и надвојводе, обичан свијет, путописци и писци. Захваљујући врхунском квалитету једина је у свијету која се може конзумирати без дораде.

- То је прехранило породице у том периоду, тада се солидно живјело, био је загарантован откуп, биле су добре године не сушне. Био је чувен због земљишних али и климатских услова, све остало је давало да он буде квалитетант и да се равна са вирџинијом - истакао је Драгољуб Сорајић.

Колико је линија на листу дувана, толико је бора на лицу и жуљева на шакама дувањара. Много муке виде од расадника до осушеног листа, жутог као дукат. Старински начин узгоја задржао се до данас, па се и у 21. вијеку све ради ручно- сади, копа, бере, ниже и суши.

Узгој дувана захтјева много вриједних руку од заснивања засада, па до коначне испоруке жутог листа. За брање, кажу искусни дувањари, треба поранити, јер све што се убере мора се истога дана нанизати на канап. У Љубињу се и данас листови нижу ручно и суше на природан начин -под херцеговачким небом. Процес производње исти је као прије сто година, само је откуп, жале се произвођачи, знатно лошији.

-Треба посадити, окопати, прскати орати, откад знамо за себе, исто се и сад ради, раније се више производило, највише смо продавали у Дубровник, али ипак се не може замислити живот без дувана - рекао је Миливоје Тохољ.

Драгољуб Сорајић и данас се бави производњом тзв жутог злата и узгаја "равњак", сорту некада најмилију султанима.

- Сјећам се времена кад су се фирме надметале која ће више да купи дувана у Љубињу - присјећа се Сорајић.

1892. године у Љубињу је посађена прва мала плантажа дувана. Од тада све до данас, пуних стотину тридесет година, дуван је заступљен на парцелама љубињских домаћина. Неколико година уназад био је основни производ и извор прихода за готово хиљаду љубињских породица. Кроз вријеме мијењале су се сорте, законски прописи, начини обраде и интерес за садњу, али никада није измјењен квалитет љубињског дувана.