Све надлежне институције БиХ и ФБиХ одбиле да комисији уступе информације
Комисија наводи да је објашњење било да не спада под њихову надлежност да донесу одлуку о приступу траженим информацијама, односно да објаве информације по захтјеву физичког и правног лица.
У Извјештају се истиче да је предсједник Комисије, у име свих чланова, у циљу што објективнијег истраживања страдања свих народа у наведеном периоду издао упуство да се одређеним институцијама, на нивоу БиХ и ентитета, пошаљу званични захтјеви за приступ информација од значаја за истраживање Комисије.
Захтјеви су упућени у Министарство унитрашњих послова ФБиХ, Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање, Институт за нестала лица БиХ, Обавјештајно безбједносну агенцију /ОБА/ БиХ, Федерално министарство за питање бораца и инвалида, Министарство одбране у Савјету министара, Меморијални центар Поточари, МУП Тузланског кантона, те у Институт за истраживање злочина против човјечности и међународног права Универзитета у Сарајеву.
МУП ФБиХ у одговору је навео да је поступајући по захтјеву затражило тражене
информације од надлежне организационе јединице Управе, Центра за истраживање ратних злочина, који су доставили обавјештење да су кроз извршене провјере утврдили да не располажу траженим подацима.
МУП Тузланског кантона је Комисију упутио на Иститут за нестала лица БиХ, којем је званичан захтјев већ био послат и на чији одговор се још чека.
ОДБИЈАЊЕ ФЕДЕРАЛНИХ И ИНСТИТУЦИЈА БиХ ДА ДОСТАВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ОТЕЖАЛО РАД
Осим Министарства одбране и Меморијалног центра, и Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање је одбио да Комисији омогући приступ, док се поред Института за нестала лица, и даље чека на званичне одговоре ОБА и Федералног министарства за питање бораца и инвалида.
Комисија истиче да им је ово, нажалост, увелико отежало рад нарочито када је у питању истраживање страдања муслиманског/бошњачког становништва.
Упркос горе наведеном, Комисија је организовала теренско истраживање, те фотографисање спомен обиљежја страдалог муслиманског/бошњачког становништва у периоду 1992-1995. године.
У складу са тим су учињени додатни напори те је урађен теренски рад фотографисања спомен обиљежја, турбета, хајр чесми и сличних меморијала на локацијама које су биле познате, а све фотографије се налазе у прилогу Извјештаја.
Комисија наводи да је значајну помоћ у свом истраживању имала од Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске кроз обезбјеђивање све своје расположиве документације и грађе што је увелико помогло у доласку до информација о страдању муслиманског/бошњачког и српског становништва у овој регији.
Према наводима, овај Извјештај одражава закључке Независне међународне комисије, чији је рад овластила Република Српска, мада је исти независан од ње, а чији је мандат разматрање кључних питања у вези са устаљеним перцепцијама о Сребреници током рата у БиХ.
У Извјештају се додаје да је Комисија независна с обзиром на то да не одражава заједнички подухват било које одређене институције, било владине, академске, правне, нити било којег другог облика невладине организације.
Чланови су одабрани на основу њиховог посебног стручног знања из релевантних дисциплина, те су искључиво одговорни за свој допринос цјелокупном Извјештају.
У том циљу, међународни чланови радили су независно, индивидуално или са својим тимовима, како би испитали доступне чињенице у вези са догађајима који су се десили у сребреничкој регији за вријеме ратних година.
ТОКОМ ПИСАЊА ИЗВЈЕШТАЈА КОРИШТЕНИ РЕЛЕВАНТНИ ПРИМАРНИ ИЗВОРИ
Чланови Комисје, наводи се у Извјештају, тражили су све могуће начине да дођу до података и информација како би сакупили релевантне материјале, упркос чињеници да неки путеви истраге нису били отворени.
Без обзира на то, стоји у Извјештају, сваки од чланова уложио је највеће напоре у свом настојању да припреми свеобухватну анализу чињеница релевантних за мандат Комисије.
Мултидисциплинарни састав Комисије, условио је различите приступе и методологије истраживања. Поред објављених извора и литературе у великом дијелу кориштени су документи представљени у Међународном кривичном суду за бившу Југославију током различитих судских поступака.
Приликом реконструисања догађаја везаних за 11. јули 1995. године, у највећем обиму кориштени су примарни извори, док су секундарни извори кориштени само у оним случајевима када су недостајали примарни.
Под примарни изворима сматрају се само они документи који су настали током
или непосредно након догађаја о којима је писано.
Комисија наводи да су у том случају најрелевантнији извори које су сачиниле стране у сукобу, документи органа војне или цивилне безбједности или иностране организације, попут УН и других, које су посматрале сукоб и чији су представници располагали информацијама са терена.
Током писања Извјештаја кориштени су и други релевантни извори, као базе података и слично.
МЕДИЈСКИ САДРЖАЈИ "ЊУЈОРК ТАЈМСА" И "ГАРДИЈАНА" ЈЕДНОСТРАНО ТУМАЧЕЊЕ РАТНИХ ДОГАЂАЈА
Анализа медијских садржаја Комисије извршена је у складу са међународним научним стандардима и организована је као квантитативна анализу која се бавила временским оквиром од 1991. до 1995. године, то јест периодом прије почетка сукоба у БиХ и периодом рата.
У Извјештају се наводи да је тим за анализу медијских садржаја анализирао 10.000 страница из двију водећих новина, "Њујорк Тајмса" и "Гардијана".
Комисија наглашава да њихов налаз свједочи о мање-више једностраном тумачењу ратних догађаја приказаних у овим утицајним западним медијима.
Комбинујући све горе наведене методе и начине истраживања, у Извјештају се наводи да је Комисија успјела да сагледа и истражи основне аспекте и контекст трагичних догађаја, те да у мјери могућег обради и расвијетли кључне догађаје и дешавања у предметном периоду у овој регији.
Комисија наводи да би за истраживање сваког појединачног догађаја и жртве било неопходно много година систематског истраживања, те много већег броја стручњака.
Међутим, у Извјештају се закључује да он охрабрује све научне институције и организације, као и појединце из научне заједнице, да и на основу резултата до којих је дошла Комисија предузимају објективна и стручна истраживања, а све у циљу доласка до тачних чињеница о овим трагичним догађајима које би требало да допринесу бољем узајамном разумијевању и повјерењу, а у коначници и будућем помирењу.