На загребачком аеродрому ухапшен Драган Митровић
Митровић од 1999. године са породицом живи у Великој Британији, гдје је отишао са хрватским документима и затражио азил, а у својој одбрани пред хрватским државним тужиоцем није порицао сукоб са оштећенима, али оспорава квалификацију кривичног дјела које је означено као ратни злочин.
Према "Веритасовим" сазнањима, Митровић се у току рата посвађао са мјештанином Здравком Антићем, хрватске националности, којом приликом га је и ошамарио неколико пута, али су се и измирили и међусобно нормално комуницирали прије Драгановог одласка у Велику Британију.
Осим тога, Митровић је и по одласку у Велику Британију, почев од 2007. године, редовно долазио у родно село и није имао никаквих проблема ни са комшијама нити са представницима власти.
Срби са барањског подручја сматрају да хапшење Митровића има за циљ одвраћање избјеглих Срба од повратка на њихова имања и застрашивање оних који су остали да и они напусте Хрватску.
Митровић је ухапшен у суботу, 8. јануара, на загребачком аеродрому, приликом уласка у Хрватску, а судија у Осијеку му је одредио истражни затвор од мјесец дана, због бојазни од утицаја на свједоке и бијега из Хрватске.
Хрватски медији су пренијели да је ријеч о бившем припаднику српске Територијалне одбране у мјесту Каранац у Барањи и да је ухапшен на основу пријаве двојице мушкараца несрпске националности из Барање.
Према пријави, један од њих је приведен у Територијалну одбрану у августу 1991. године, а други у априлу 1992. године, гдје су их, како кажу, припадници Територијалне одбране, међу којима и осумњичени, физички и психички малтретирали.
"Веритас" напомиње да се Митровић до хапшења није налазио на списку хрватског тужилаштва осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине са стањем на дан 30. јуна 2017. године, на којем је било 1.396 имена, углавном припадника ЈНА и Српске војске Крајине, због тога што против њега званично није ни била отворена истрага.
Према извјештају хрватског државног тужилаштва, од 18. септембра 2017. године, у Хрватској су од 1991. године, од када се у њој воде поступци због кривичних дјела ратних злочина, па до 30. јуна 2017. године покренути кривични поступци против 3.556 особа, а од тога броја су тек око 1,5 одсто били припадници хрватских оружаних снага.
"Веритас" истиче да је укупан број процесуираних данас још већи с обзиром на то да се сваке године процесура више десетина особа.
На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета до сада је ухапшено 179 Срба, од којих је 69 изручено у Хрватску.
Од изручених, до сада је против њих 29 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.
Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налазе 24 припадника бивше ЈНА и Српске војске Крајине, од којих је 15 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.