latinica  ћирилица
02/02/2023 |  07:25 ⇒ 07:29 | Аутор: sputniknews.com

Џефри Сакс Србима: Дио сте већине свијета која није увела санкције Русији

Санкције Русији су увели САД и њени савезници. Али 150 земаља свијета, укључујући и Србију, су на другој страни, рекао је Џефри Сакс, професор Универзитета Колумбија у САД.
Џефри Сакс (Фото: EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI) -
Џефри Сакс (Фото: EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI)

Он истиче да је сукоб у Украјини могао да се предвиди још прије 30 година и да је могао бити избјегнут.

- Ви сте већина. Већина свијета није увела санкције Русији. Око 150 земаља свијета то није учинило. У режиму санкција су Америка и њени савезници. Дакле, САД, Канада, Велика Британија, Европска унија, Јапан, Кореја, Аустралија, Нови Зеланд, Сингапур. И то је скоро цијела листа. Али 150 земаља свијета су на другој страни. Оне само желе да овај рат престане, не желе да заузимају стране у сукобу: за Русију или за Украјину - рекао је чувени амерички економиста за РТС.

Говорећи о актуелној ситуацији у Украјини, Сакс истиче да је ријеч о сукобу двије суперсиле и да је тај сукоб могао да се предвиди још прије 30 година, када су Сједињене Америчке Државе, након што је окончан Хладни рат, кренуле с проширењем НАТО.

- Многи су тада упозоравали "Станите, немојте да изазивате нови хладни рат". Оно што је занимљиво јесте да су европски лидери у то вријеме знали да је та идеја ужасна, многи од њих и даље су активни, али о томе не говоре јавно. То је гурнуло САД и Русију у овај сукоб. Крајем 2021. рат у Украјини могао је, али и морао је, да буде избјегнут. Предсједник /Русије Владимир/ Путин изнио је неке примједбе са којима се ја у многоме слажем и које су биле разумне. На примјер "немојте ширити НАТО на Украјину". Да се о томе преговарало, овај рат би био избјегнут - истиче он.

Он каже и да рат, сам по себи, није одговарајући начин да одговорите на НАТО пријетње, али и да је истовремено САД преусмјерила милијарде долара за наоружање.

- То је разлог зашто је Украјина релативно ефикасно прегурала претходну годину, јер је Америка Украјинце наоружала до зуба. Без тога не би било рата. Рат не би био могућ. Не тражим изговоре за рат, али оно што говорим јесте да не треба тражити изговоре за крах америчке дипломатије, јер америчка дипломатија јесте крахирала. Кад је Путин изнио своје примједбе 2021. године, ја сам назвао америчке лидере и рекао: преговарајте како бисте избјегли рат. Међутим, они су одбили да преговарају - наводи Сакс.

Он је подсјетио и на свој ангажман у Совјетском Савезу прије 33 године, када је био савјетник Горбачова, економски савјетник Јељцина, али и савјетник украјинског предсједника Кучме.

Како каже, савјетовао је обје стране, и зна да је прије више од 30 година Запад обећао да неће ширити НАТО ка Истоку ни за један инч.

- Али то обећање су прекршили, и када су то учинили паметни људи су знали да је то страховита грешка. Затим су они наставили да крше обећања и ширили НАТО даље ка Истоку, све даље и даље док се нису саплели о жицу са Украјином и Грузијом. Јер је Путин врло јасно рекао 2007. и 2008 "Станите, ово је наша црвена линија, престаните да пријетите проширењем НАТО. Ми не желимо војне базе у нашој близини, не желимо да будемо окружени НАТО: Украјина, Румунија, Бугарска, Турска, Грузија, потпуно сте нас окружили у Црном мору". Он је то објаснио. Требало је да знамо да то води у рат, али нисмо имали довољно осјећаја - рекао је он.

Упитан да ли ће Србија бити економски уништена ако одбије европски план за Косово, који неки зову ултиматумом, Сакс истиче да нико у данашње вријеме не би требало да уцјењује било кога.

Наводи да би било невјероватно погрешно од Европске уније да уведе санкције како би покушала да диктира нечији одговор у веома компликованој дипломатској ситуацији.

- То је смијешно, надам се да ћете нешто успјети да учините. Не вјерујем да они то и могу, зато што је за тако нешто неопходна већина у Европској унији, гдје се одлуке доносе једногласно. Тако да нисам сигуран око тога. У пракси не бих бринуо, али, у принципу, то би био невјероватно погрешан приступ - закључује професор на Колумбија универзитету, који је недавно учествовао на дебати у Београду.