Цвијановић: Свијету потребна реафирмација принципа мирољубиве коегзистенције
У обраћању на Самити Контакт групе Покрета несврстаних у Бакуу, Цвијановићева је рекла да јој је част што има прилику да се обрати учесницима овог важног скупа и да жели да изрази захвалност на позиву предсједнику Азербејџана и предсједавајућем Покрета несврстаних Илхаму Алијеву.
- Заиста је привилегија данас бити овдје и разговарати о многим важним темама не само на симболичком нивоу, већ суштински, кроз идеју партнерства и солидарности. Ово окупљање дешава се у вријеме кад су свијету, баш као и у периоду настанка Покрета, пријеко потребни мир, релаксација, дијалог, уздржаност од намјере да неки проблем учинимо већим - нагласила је Цвијановићева.
Она је навела да актуелни глобални изазови са којима се свијет суочава указују на важност поштовања непролазних и универзалних вриједности и принципа на којима је утемељен и данас почива Покрет несврстаних.
- Свијет у којем живимо мијења се драматичном брзином и, нажалост, не у позитивном правцу. Пандемија вируса корона оставила је озбиљне и дугорочне посљедице у цијелом свијету. Оне се најприје огледају у изгубљеним људским животима, а поред области медицине и здравствене заштите, видљиве су и у готово свим другим сегментима друштва - указала је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ.
Усљед пандемије, додала је она, економски изазови додатно су се усложнили и умножили како на глобалном, тако и на нивоу појединачних држава, посебно оних сиромашнијих.
Према њеним ријечима, на врхунцу пандемије посебно су изражене разлике између развијених и неразвијених држава, у погледу приступа и дистрибуције медицинских средстава попут респиратора и заштитне медицинске опреме, а у каснијој фази и вакцина.
Она је оцијенила да су принципи солидарности и узајамне помоћи устукнули пред страхом од невидљивог непријатеља који се ширио огромном брзином, пркосећи свим рестриктивним мјерама које су уводиле власти широм свијета да би очували своје становништво.
Ипак, додала је Цвијановићева, било је и позитивних примјера као што су активности одређених држава и међународних организација које су биле на располагању оним најугроженијима.
- Као представник земље посматрача, желим да похвалим улогу Покрета несврстаних који је и тада био, а и данас је у центру мултилатералних напора усмјерених ка превазилажењу негативних ефеката корона вируса. Нажалост, период постепеног опоравка, који је услиједио након стабилизације епидемиолошке ситуације у свијету, обиљежен је новим глобалним безбједносним изазовима, ратним дешавањима и драматичним заоштравањем геополитичких ривалитета - нагласила је Цвијановићева.
Стога се, навела је она, понекад чини да су и постковид опоравак, као и многе друге важне теме, у посљедњих годину дана отишле у други план, барем што се тиче медија и њиховог фокуса.
View this post on Instagram
- Међутим, одсуство медијског интересовања не значи да су ти изазови, нестали или се умањили. Зато сматрам да је веома важно што у оквиру овог самита имамо прилику да скренемо пажњу међународне јавности на проблем постковид опоравка, као и на важност улагања додатних напора ка превазилажењу негативних ефеката пандемије. Тај задатак није нимало једноставан, с обзиром на сложене околности и огроман неред у којем се свијет тренутно налази - рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, рат, санкције, терористички напади говоре да је језик силе и оружја превладао над дипломатијом и дијалогом, а понекад се чини и над самим разумом.
И док људи страдају, додала је она, огроман дио свијета претворио се у навијачке таборе који пожар гасе бензином.
Цвијановићева је истакла да се у спирали насиља и ратне хистерије, са подозрењем, готово непријатељски, посматрају они који апелују на мир и дијалог, одбијајући да се сврстају у један од супротстављених табора.
- Као што знате, на простору бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије /СФРЈ/, једне од оснивача Покрета несврстаних, прије три деценије бјеснио је крвави грађански рат. Посебно трагичан био је сукоб у БиХ у којем је страдало скоро 100 хиљада људи.
Ми, нажалост, веома добро знамо шта је рат, шта су санкције и какве посљедице са собом носе, јер их осјетимо и данас, 28 година од окончања оружаног сукоба. Због тога искрено саосјећамо и жалимо за сваким изгубљеним животом у Украјини и у другим дијеловима свијета јер знамо да они нису број, нити статистика, већ људска бића чији си изгубљени животи проузроловали дубоке ране њиховим заувијек унесрећеним породицама указала је она.
Цвијановићева је нагласила да "нас трагедија кроз коју смо прошли обавезује да о томе говоримо са људског и хуманитарног аспекта, са пуном свијешћу о томе да је цијена рата огромна баш као и важност мира".
- И то баш на овом мјесту, јер су управо принципи на којима је утемељен Покрет несврстаних једини могући пут ка миру и дугорочној стабилизацији тренутних геополитичких и безбједносних изазова - рекла је Цвијановићева.
Она је истакла да је свијету хитно потребна реафирмација принципа мирољубиве коегзистенције између држава и народа, узајамног поштовања суверенитета и територијалног интегритета, те немијешања у унутрашње послове других држава.
Цвијановићева је нагласила да се у оквиру колективног трочланог Предсједништва БиХ снажно залаже за ове вриједности, као и за досљедно поштовање унутрашњег и међународноправног поретка.
Она је рекла да међународно право није успостављено да би било мртво слово на папиру или шведски сто са којег свако, од случаја до случаја, узима оно што му одговара.
Према њеним ријечима, међународно право је дефинисано као универзално, са јасном интенцијом да га једнако поштују сви субјекти без обзира на величину, број становника, војну или економску моћ.
- Посљедица урушавања глобалног поретка заснованог на међународном праву су нестабилност и анархија у којој дугорочно нико не добија, а сви у мањој или већој мјери губе. Увјерена сам да на овом мјесту постоји висок степен сагласности у погледу темељних вриједности на којима треба да буде заснован међународни поредак, од којих су мир, стабилност и сарадња међу најважнијим - истакла је Цвијановићева.
Она је изразила задовољство што као представник земље посматрача први пут присуствује окупљању земаља Покрета који је показао способност да опстане и задржи свој значај упркос свим глобалним промјенама.
Чињеница је, рекла је Цвијановићева, да су околности у којима је настао те 1961. године у Београду, престоници СФРЈ, а данас главном граду Србије, другачије, али не и сасвим неупоредиве са тренутним, те да је чињеница и да су многе несврстане земље, тада сиромашне, успјеле да од неразвијених постану развијене и модерне заједнице.
- Управо земље Покрета представљају одличан оквир за једну нову привредну сарадњу и стога је важно рехабилитовати привредне и пословне контакте међу њима. И тада, а и данас, Покрет несврстаних настоји да очува међународни баланс, афирмише сарадњу и међусобно уважавање у билатералним односима својих чланица, али и глобалном поретку.
Зато сам увјерена да и наша традиција несврстаности, утемељена кроз спољнополитичко насљеђе СФРЈ може бити снажан мост сарадње и разумијевања у будућности како кроз јачање билатералних односа са земљама чланицама Покрета несврстаних, тако и кроз учешће у мултилатералним иницијативама од општег, глобалног значаја - нагласила је Цвијановићева у обраћању на овом значајном скупу у Бакуу.
Она је оцијенила да су многи изазови заједнички, било да је ријеч о постковид опоравку или актуелним безбједносним и геополитичким турбуленцијама, те да стога вјерује да исто тако заједнички може доћи до одређених закључака који би могли допринијети њиховом превазилажењу.