Умићевић: Срби ће опстати на Банији све док има младих нараштаја
Умићевић истиче да Срби на Банији рачунају вријеме прије и послије снажног земљотреса 2020. године који је отежао свакодневни живот свима, али и нанио велику шетету православним храмовима од којих је само један остао функционалан.
- Живот на Банији тече као и свуда гдје су се вратили најхрабрији. Живот је тежак, али смо своји на своме. Рачунамо вријеме од потреса који нас је много уназадио и осиромашио - рекао је Умићевић.
Он каже да се његови парохијани баве земљорадњом, шумарством и сточарством и живе баш онако како су живјели њихови преци који су донијели чврсту одлуку да остану и да се боре.
Умићевић указује да је суживот на Банији могућ и да се Срби труде да живе јеванђелски без обзира на разлике и чињеницу да је рат оставио многобројне ране, порушене цркве, манастире и домове.
- Земљотрес 2020. године је учинио да се православци и католици приближе једни другима. То је велики испит и искушење на које нас је Бог ставио гдје смо требали да положимо тест људскости и покажемо колико смо заправо људи - каже прота Умићевић.
Он је поручио свима који размишљају о повратку на Банију да треба да носе родни крај у срцу.
- Свако ко размишља о повратку треба да се врати и обнови свој дом баш тамо гдје му је живот 1995. године заустављен. Живот је могућ јер управо то потврђује и свештенство и народ који се вратио на своја вјековна огњишта - поручио је парох петрињски.
Он је рекао да је у Петрињи углавном старије повратничко становништво, али има и дјеце.
- Док год имамо младих нараштаја, ми смо сигурни да ће Срба овдје бити - нагласио је Умићевић.
Он је навео да је на подручју Петрињске парохије, у Епархији горњокарловачкој, прије Другог свјетског рата био 21 православни храм, док их је данас свега пет.
- Током Другог свјетског рата и ратних дешавања деведесетих година прошлог вијека уништено је 16 храмова тако да се у њима не могу служити литургије - рекао је Умићевић.
Према његовим ријечима, земљотрес који је крајем 2020. године погодио подручје Баније нанио је велику штету и храмовима.
- Нажалост, остао је само један храм који је функционалан. То је била мала дрвена капела Светог Георгија у селу Брђанима у општини Суња - каже парох петрињски.
Свештеник Умићевић прича да постојање православних храмова у Петрињској парохији сеже далеко у прошлост.
- Храм Светог Георгија у селу Јошавица надомак Петриње саграђен је 1600. године. Ова светиња је претрпјела велико страдање у посљедњем рату, када је гранатиран олтар - рекао је Умићевић.
Он подсјећа да је на подручју Петрињске парохије проглашено пет свештенимученика који су пострадали на најсвирепији начин током Другог свјетског рата.
Умићевић је нагласио да Банијци, стамени и јаки духом и вјером, никада не заборављају свој завичај о чему и свједочи обнова храма Светог Спиридона.
- Прва црква Светог Споридона је изграђена 1785. године и постојала је све то 1941. када је уништена. Други пут грађена је 1976. и постојала све до 1991. године, а онда је минирана и уништена", подсјетио је парох петрињски.
Он је додао да је 1994. године обнова започета трећи пут, а да је 1995. заустављена.
- Четврти пут почели смо обнову 2019. године. Сада смо у фази завршних радова, на радост свих нас. Храм Светог Спиридона је подијелио судбину свог народа - каже прота Умићевић.
Банијци са чврстом одлуком о останку и опстанку на њиховој дједовини поручују да је живот на Банији лијеп и да нема ништа важније од родне груде.
Управо о нади за боље сутра и вјери у људе свједочи и протојереј Саша Умићевић којем је град Петриња додијелио признање због личног ангажмана у помагању грађанима Петриње након разорног потреса, те доприноса у његовању међурелигијске толеранције.