Влада Српске: Поштовати уставне надлежности на путу БиХ у ЕУ
У 29. Извјештају Владе Републике Српске напомиње се да је Европски савјет 15. децембра 2022. године изгласао да се БиХ додијели статус кандидата за чланство у ЕУ, након препоруке Европске комисије из октобра и гласања на Савјету ЕУ и Савјету за опште послове.
- Статус кандидата за чланство у ЕУ је важна прекретница, а Република Српска се нада и очекује да ће статус кандидата подстаћи напоре на европским интеграцијама на свим нивоима управе - истиче се у трећем поглављу Извјештаја.
У документу се наглашава да је један од разлога за оптимизам заједничка посвећеност српских, бошњачких и хрватских странака које врше власт на нивоу БиХ спровођењу неопходних реформи за напредовање ка сљедећој прекретници европских интеграција.
- У говору од 28. новембра, комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи похвалио је опредијељеност нових чланова Предсједништва да убрзају испуњавање 14 кључних приоритета за интеграцију БиХ у ЕУ. У свом блогу из фебруара, специјални представник ЕУ у БиХ Јохан Затлер похвалио је чињеницу да је нова власт на нивоу БиХ "поставила напредак ка чланству у ЕУ као централни елемент свог програма" - подсјећа се у Извјештају.
Влада Републике Српске у Извјештају напомиње да је Српска већ остварила битан напредак на испуњавању већег броја циљева које ЕУ истиче у својим извјештајима о БиХ. Документу се наводи да Република Српска од 2007. године, у складу са својим надлежностима загарантованим Уставом БиХ, усклађује законодавство са правним тековинама ЕУ.
До сада је, прецизирано је у Извјештају, неколико хиљада прописа Републике Српске прошло процедуру усаглашавања и оцјењивања усклађености са правним тековинама ЕУ.
- Република Српска је увјерена да ће спровођење реформи у сврху испуњавање стандарда ЕУ ојачати Републику Српску и БиХ као цјелину. Постизање сљедеће прекретнице на путу ка европским интеграцијама неће бити лако, свакако ће бити неслагања - указано је у Извјештају упућеном Савјету безбједности УН.
У Извјештају се, међутим, истиче да је чланство у ЕУ као заједнички циљ довољно важан да би све стране биле посвећене тешким задацима које је потребно извршити.
У документу пише да је важно је да се европске интеграције БиХ одвијају у складу са системом координације у процесу европских интеграција у БиХ, познатим као "механизам координације".
- Механизам координације је систем који су договорили политички лидери у БиХ и који омогућава комуникацију БиХ са представницима ЕУ, уз пуно уважавање уставне структуре БиХ и надлежности свих нивоа власти. Усвојен је на Народној скупштини Републике Српске и Савјету министара на нивоу БиХ. Нажалост, механизам координације не поштује се увијек. Да би БиХ напредовала на путу ка чланству у ЕУ, неопходно је да се механизам координације досљедно поштује - наглашава се у Извјештају.
ЕУ већ има земље чланице са крајње децентрализованим уставним уређењем, напомиње се у Извјештају, те истиче да је Република Српска увјерена да БиХ може испунити захтјеве за чланство у ЕУ, уз задржавање децентрализоване структуре гарантоване Дејтонским споразумом.
Вријеме је да се БиХ поштује као потпуно суверена, а да би ова замља то и била, ОХР мора бити затворен, наводи се у Извјештају и поручује да ЕУ није организација колонија и протектората, него потпуно суверених држава.
- Имајући у виду да је БиХ добила званични статус кандидата за чланство у ЕУ, крајње је вријеме да БиХ коначно ужива пуни суверенитет. Континуирано присуство ОХР-а – страног посредника који присваја деспотска овлашћења над БиХ и њеним грађанима – очигледно је неспојиво са суверенитетом БиХ, па тако и неспојиво са интеграцијом БиХ у ЕУ - наглашава се у Извјештају Владе Републике Српске.
У Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ из 2019. године, "ЕУ признаје да даљи рад високог представника са широким аутократским овлашћењима спутава напредак БиХ на путу европских интеграција. У погледу високог представника, у Мишљењу Европске комисије каже се да је `тако интензиван међународни надзор, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ па стога и са чланством у ЕУ".
ОХР, такође, подрива напоре ЕУ у БиХ и може само да унесе забуну у важан дијалог између лидера БиХ и оних ЕУ званичника који имају задатак да помогну земљи на њеном европском путу, истиче се у Извјештају.
- Бивши високи представник Карл Билт написао је да "континуирано присуство ОХР-а у својству старатеља Дејтона често разводњава утицај дјеловања ЕУ". Просто речено, по питањима од значаја за ЕУ, нејасно је у чије име /Кристијан/ Шмит говори, ако не говори само за себе. У интервјуу који је дао у марту, бивши високи представник Волфганг Петрич истиче да је "његова кључна поента да ако не престану све спољне интервенције, неће бити европске будућности за БиХ" - подсјећа се у Извјештају.
Друга кључна препрека која спречава пуну сувереност БиХ и стоји између БиХ и чланства у ЕУ, истиче се у документу, јесте стално присуство страних судија у Уставном суду БиХ. "Устав БиХ садржи необичну одредбу - као привремену мјеру у периоду од пет година - којом се три од девет судијских мјеста у Уставном суду БиХ резервишу за странце. У пракси, ова тројица страних судија контролишу Суд тако што се у одлучивању придружују двојици бошњачких судија", појашњава се у Извјештају.
У Извјештају се наводи и да у Мишљењу ЕУ из 2019. године, међу 14 "кључних приоритета" за БиХ, са правом се налази и "рјешавање питања међународних судија у Уставном суду БиХ".
Република Српска, како се напомиње, цијени уважавање Европске комисије да су стране судије у Уставном суду БиХ неспојиве са европским интеграцијама. У документу се додаје да се највеће српске и хрватске странке у БиХ снажно залажу да стране судије у Уставном суду БиХ буду замијењене држављанима БиХ, те су и предложиле закон у том смислу.
Међутим, бошњачке странке одбијају чак и да тај приједлог узму у разматрање, чиме су стале па пут и пуном суверенитету и напретку БиХ ка чланству у ЕУ.
ЕУ подрива интеграцију БиХ у ЕУ ускраћивањем 600 милиона евра за финансирање пројеката у Републици Српској, дио пакета од 3,2 милијарде евра за подршку инвестиционим пројектима на Западном Балкану.
Неоправдане и селективне финансијске санкције ЕУ против грађана Републике Српске, истиче се у Извјештају, супротне су статусу кандидата БиХ за чланство у ЕУ и пријете да ослабе ентузијазам Републике Српске и њених грађана за европске интеграције.
- Ове санкције остављају на грађане Републике Српске утисак да ЕУ покушава да управља политичким пословима у БиХ и, што је још горе, да се сврстава на страну која је против Републике Српске у унутрашњим политичким неслагањима. Штавише, овим санкцијама поставља се питање да ли ће Брисел наставити са селективним кажњавањем Републике Српске чак и када БиХ буде примљена у ЕУ. ЕУ треба одмах да ослободи опредијељена средства за пројекте у Републици Српској - наводи се у Извјештају.
Они који вјерују да ће казне и пријетње будућим санкцијама учинити Републику Српску подложнијом хировима страних пријестоница, како је истакнуто у Извјештају, потпуно погрешно схватају историју, културу и карактер региона.
У документу се напомиње да такве мјере само јачају одлучност Републике Српске да штити и оствари своја права према Дејтонском споразуму.
Осим посвећености европским интеграцијама БиХ, Република Српска снажно подржава напоре на регионалној интеграцији, укључујући иницијативу "Отворени Балкан" и берлински процес.
"Отворени Балкан" је регионална иницијатива коју су покренуле Албанија, Сјеверна Македонија и Србија, која подразумијева стварање економске зоне за слободно кретање људи, робе, капитала и услуга.
- Сада када странка СДА више није дио Савјета министара, Република Српска се нада да ће се БиХ придружити `Отвореном Балкану` у наредној години - наглашава се у Извјештају Владе Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.