Извјештај Владе Српске: БиХ је потребно мање, а не више стране интервенције
У 29. Извјештају Владе Српске истиче се да многим странцима који у професионалном својству долазе у БиХ недостаје основно познавање Дејтонског споразума и уставног поретка који је њим успостављен, те да је, нажалост, већина увјерена да је БиХ потребна већа контрола у рукама страних "експерата", попут њих самих, а не мања.
- Страно уплитање у унутрашње послове БиХ спречава је да постане зрела земља која може сама да рјешава своје проблеме. Интервенција страних сила у БиХ, посебно преко ОХР-а, подрива дух компромиса који је од суштинског значаја за напредак у свакој демократији - а посебно вишенационалној земљи као што је БиХ. Као диктаторски, вануставни центар моћи, ОХР у великој мјери искривљује стимулацију неопходну за рјешавање неслагања између конститутивних народа БиХ и највећих политичких партија - констатује се у петом поглављу Извјештаја.
У документу се истиче да присуство страног дипломате који тврди да има аутократска овлашћења подстиче странке да заузму максималистичке позиције у нади да ће им помоћи, било путем формалних одлука, притиска или других начина интервенисања, те омета преговоре и уступке неопходне за функционисање демократске владавине.
- Неки високи представници изазвали су сукобе који никада нису постојали прије њиховог злосрећног мешетарења, а други су директно радили на томе да униште компромисе домаћих актера. Примјер је спор о државној имовини настао мијешањем ОХР-а, који би био ријешен прије деценију да није било његовог додатног уплитања - истиче се у Извјештају.
Из Владе Српске подсјећају да постдејтонска пракса свих релевантних актера јасно говори да државна имовина припада ентитетима, да ово питање у почетку није изазивало политичке контроверзе у БиХ и сматрало се да је коначно ријешено Уставом, али да је 10 година након ступања Устава на снагу тадашњи високи представник Педи Ешдаун отворио Пандорину кутију непромишљеним доношењем лоше написаних одлука које су питање државне имовине бациле у безнадежну конфузију.
- Од брзоплетог мијешања барона Ешдауна, бошњачке странке у БиХ упорно тврде, супротно Уставу БиХ, да сва државна имовина припада нивоу БиХ. Упорно мешетарење једнако некомпетентних и неискусних високих представника спријечило је да то питање разумно ријеше локални лидери у БиХ - напомиње се у Извјештају.
У документу се подсјећа да су у новембру 2012. године српске, бошњачке и хрватске странке, тада представљене у Савјету министара, договориле споразум о рјешавању питања државне имовине, али да је прије уласка у процедуру нацрта закона којим би споразум био спроведен, тадашњи високи представник Валентин Инцко, наводећи нејасну "забринутост" интервенисао с циљем да сруши овај нацрт.
- То што није понудио никакво разумно суштинско објашњење за блокирање закона говори да је једини извор те "забринутости" било то што рјешење није дао ОХР него домаће странке, те што би рјешење овог питања било један корак ка затварању ОХР-а - наводи се у Извјештају Владе Српске.
У Владином документу се напомиње да је дуги низ година већ потпуно јасно, чак и бившим високим представницима, да ОХР чини више штете него користи и да се мора укинути.
Наводе се изјаве бивших високих представника попут Карла Билта који одавно позива на укидање ОХР-а и који је рекао да је ОХР дио проблема у БиХ најмање 10 година, као и Волфганга Петрича који је недавно изјавио да је високи представник данас "дио проблема у сваком погледу, а не рјешења" и да је даље коришћење бонских овлашћења "матрица за катастрофу".
- Мирослав Лајчак, још један бивши високи представник, изјавио је да је прошло вријеме када је одлуке доносила међународна заједница умјесто политичара у БиХ и нагласио да циљ није продужавати међународни протекторат, него помоћи БиХ да постане потпуно независна. Лајчак је рекао и да међународна заједница у БиХ треба да савјетује и посредује, а не да доноси одлуке - напомиње у Извјештају.
У 29. Извјештају Владе Републике Српске наводи се и да је све већи број упућених посматрача јавно сагласан са закључцима бивших високих представника, те тако, на примјер, у водећем њемачком дневнику "Франкфуртер алгемајне цајтунг" дописник Михаел Мартенс пише да су широка овлашћења ОХР-а потпуно непримјерена у данашњој БиХ, а да се високи представник "размахује овлашћењима као да је Босна карипска плантажа шећерне трске на прекретници прошлог вијека".
- Слично, колумниста највећег европског недјељника "Шпигл" Максимилијан Поп прошлог августа, након /Кристијан/ Шмитовог бијесног испада пред новинарима у Горажду, пише сљедеће: "Колеричан наступ поново наводи на питање да ли је Шмит прави човјек за позицију врхунског дипломате. Истина је да треба укинути функцију високог представника. Недемократска је и неоколонијална. Представља увреду за народ БиХ" - наводи се у Извјештају.
Даље се истиче да у извјештају из септембра 2022. године Међународна кризна група каже да већ "дуго тврди да ОХР треба бити затворен пошто је наџивио корисност своје сврхе, те да се противи кориштењу бонских овлаштења до краја постојања", а огранак организације Транспаренси интернешнел у БиХ залаже се за тренутно и безусловно затварање ОХР-а.
Из Владе Републике Српске констатују да су изјаве неких страних дипломата које сугеришу без доказа да су избори у БиХ 2022. намјештени, крајње неодговорне и потенцијално воде дестабилизацији.
У Извјештају се наглашава и да одређене земље троше огромну количину новца у настојању да утичу на политику и јавно мњење у БиХ, те да извјештај генералног инспектора Стејт департмента из децембра 2022. открива да је једна америчка иницијатива под називом "Фонд за борбу против руског утицаја" потрошила 80,8 милиона долара само у БиХ од 2017. до 2021. године.
- Међу корисницима ове помоћи налазе се медији и организације цивилног друштва. Међутим, мало је познато гдје су та средства отишла и које су тачно поруке спонзорисане. Чини се да је главни резултат страних настојања да утичу на политику и јавно мњење већи цинизам и неповјерење, уз претварање независних новинских кућа и политичких организација у плаћене агенте стране силе - пише у документу.
У Извјештају Владе Српске напомиње се да су, према Бечкој конвенцији о дипломатским односима, земље чланице обавезне да амбасадорима и другим дипломатама дају одређене привилегије и имунитет, али и да је изричито наведена "обавеза неуплитања у унутрашње ствари" државе пријема.
Нажалост, указје се у Извјештају, дипломате из појединих земаља стекле су навику да се уплићу у чисто унутрашња питања политике и јавне политике у БиХ, а невјероватан примјер недавног уплитања дипломата у унутрашње ствари БиХ била је заједничка изјава амбасадора Управног одбора Савјета за спровођење мира, провизорне групе земаља.
- У том саопштењу, флагрантно кршећи Бечку конвенцију, критикује се искључиво домаћи законски акт који разматра Народна скупштина Републике Српске, а којим би се за одређене облике клевете утврдила кривична одговорност у виду новчане казне. Изјава је запањујуће лицемјерна с обзиром на то да седам од осам земаља које су заступљене у Управном одбору и саме прописују кривичну одговорност за клевету. Закони тих земаља, за разлику од закона о клевети који се разматра у Републици Српској, предвиђају, између осталог, и казну затвора - напомиње се у Извјештају.
У документу, упућеном Савјету безбједности УН, се наводи да је, због честог мијешања амбасада САД и Велике Британије у унутрашње ствари БиХ уз флагрантно и грубо кршење Бечке конвенције, Влада Републике Српске у марту саопштила да обуставља сарадњу са овим амбасадама, те да се то односи само на амбасаде и не утиче на сарадњу са осталим тијелима и агенцијама влада САД и Велике Британије.