latinica  ћирилица
17/03/2024 |  10:23 ⇒ 10:50 | Аутор: СРНА

Експанзија обновљивих извора енергије - пут ка завршетку ере фосилних горива

Енергетска транзиција захтијева ближе повезивање и сарадњу свих који дјелују у области енергетике јер ниједан електроенергетски систем није изолован и зато је "Енергетска повезаност Балкана" главни слоган петог Самита енергетике у Требињу који ће почети у сриједу, 20. марта, и на којем ће једна од тема бити експанзија обновљивих извора енергије као пут ка завршетку ере фосилних горива.
Самит енергетике у Требињу - Фото: РТРС
Самит енергетике у ТребињуФото: РТРС

Организатори су саопштили да је једна од тема о којој ће бити ријечи на Самиту то да се у ситуацији док домаће електропривреде још увелико зависе од енергије добијене из фосилних горива мора у року од 25 година наћи алтернативни начин добијања довољних количина енергије које ће задовољити потрошњу.

Неке од најактуелнијих тема које траже одговоре су и како наћи начин и средства за трансформацију и транзицију, да ли је одговор у енергетском повезивању у региону, каква ће бити динамика преласка на "зелену енергију". Једно од главних питања је и то да ли су домаће електропривреде спремне да до 2050. године потпуно буду независне од енергије из фосилних горива.

Директор Самита енергетике Александар Бранковић сматра да је то дуг и сложен процес.

- Тренутно нисмо спремни на радикалан корак гашења извора енергије на фосилна горива, јер цијели регион још зависи од угља и производње на фосилна горива. Видјећемо у ком правцу ће се ићи, транзитни период је до 2050. године, да ли ће то бити гас, да ли нуклеарна енергија. Рок који је задала ЕУ је такав и очигледно да није спремна да га продужава. Зато ми овдје морамо да се прилагођавамо, да гледамо да што безболније прођемо тај транзитни период - рекао је Бранковић.

Када је ријеч о питању финансирања транзиције на "зелену енергију", Бранковић је навео да ће неко морати да финансира ту транзицију овдје на Балкану.

- Да ли ће то бити ЕУ, кроз претприступне фондове не знам, али је сигурно да домаће електропривреде неће моћи саме из свог пословања да сносе транзицију јер је много скупа, и то би на крају крајева, много штете нанијело буџетима електропривреда - рекао је Бранковић.

Директор Дирекције за обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност Електропривреде Републике Српске Александра Копривица рекла је да Електропривреда већ прати свјетски тренд на плану обновљивих извора енергије.

- Циљ "зелене транзиције" јесте да се повећа управо удио обновљивих извора енергије, а то се остварује капиталним инвестицијама у такве изворе и енергетску ефикасност. Носилац енергетског сектора у Републици Српској, Мјешовити холдинг Електропривреда Републике Српске, као одговорна компанија поставила је себи за циљ да поведе енергетску транзицију региона и у вези са тим велика инвестициона улагања усмјерена су управо на обновљиве изворе енергије, изградњу соларних електрана, вјетро и хидро електрана - навела је Копривица.

Извршни директор за производњу и техничке послове Хидроелектрана на Требишњици Илија Таминџија рекао је да се енергетски систем не може посматрати изоловано.

- То је као крвоток код човјека. Ако посматрате дио система изоловано, он онда нема потребну стабилност и сигурност у нормалном режиму. Зато поздрављам повезивање и умрежавање енергетских предузећа и електропривреда у региону - истакао је Таминџија.

Он је нагласио да је Електропривреда Републике Српске и даље опредијељена да даје најнижу цијену струје у региону и ни на који начин умрежавањем или било чим другим неће то довести у питање, нити ће бенефите које тренутно има ни на који начин угрозити.

- Ми смо у овом тренутку енергетски стабилни и самостални. Увезивање и умрежавање је додатна сарадња, додатно ојачавање, а не никако порука да смо нечем подлегли, па да смо дошли у ситуацију да наносимо неку штету себи, својој Електропривреди, свом станиовништву - рекао је Таминџија.

Организатори истичу да је у замахз експанзија градње соларних електрана, те је само на подручју Херцеговине прикључено или се гради више од 250 мањих или већих соларних електрана. Неке домаће компаније су већ увелико ухватиле корак у енергетској транзицији и позиционирале се на тржишту, посебно када је ријеч о соларним електранама.

Менаџер стратешких планирања у ЕТМАКС-у из Бањалуке Бојана Тривић истакла је да је ова компанија била један од пионира на овом подручју.

- Ми смо са те позиције имали прилику да учествујемо у развоју сектора, да доприносимо креирању политика, креирању потреба наших привредника. Прије свега, домаћа привреда је носилац изградње соларних електрана и енергетске транзиције. Од самог почетка приче о обновљивим изворима енергије на нашим просторима присутни смо на тржишту и имали смо прилику да учимо од страних компанија са којима смо временом развили партнерске односе. С друге стране, они су сарадњом са нама били присутни на домаћем тржишту - рекла је Тривићева.

Додатни изазов за цјелокупан енергетски сектор у региону је и то што ће градња нових производних капацитета у енергетском сектору захтијевати и реконструкцију електромреже, ако се жели на мрежу прикључити што више обновљивих извора енергије, наводе организатори.

У компанији "Елнос група", која дуги низ година гради искуство на плану градње електрана, електроенергетских мрежа и инфраструктурних пројеката, сматрају да је важно да се стално дискутује о темама које дефинишу енергетску будућност.

- Ми смо зато и подржали СЕТ прије свега као идеју, а касније и практичну реализацију у виду генералног спонзора. То је одлична прилика да се на једном мјесту дискутује о енергетској стратегији, о новим капацитетима који могу да се граде, изазовима за њихову градњу, а на крају крајева и о неким европским и свјетским трендовима како би доносиоци одлука на вријеме имали одговарајуће смјернице и стратегије - рекао је члан управе "Елнос групе" за техничке послове Марко Мијић.

Мијић је додао да је важно да заинтересоване стране попут оператора преносних и дистрибутивних система, производних објеката, инвеститора и технолошких интегратора имају јасне смјернице да заједно више допринесу инвестиционим циклусима и ,на крају крајева, изградњи производних капацитета , што је предуслов за, енергетску независност, а самим тим и конкурентнију привреду.

Пети самит енергетике у Требињу, који ће бити одржан од 20. до 22. марта, окупиће најеминентније стручњаке из области енергетике и на којем се очекује око 1.000 учесника и гостију по садржају ће бити најпотпунији и најразноврснији до сада.