latinica  ћирилица
28/03/2024 |  18:29 ⇒ 20:23 | Аутор: РТРС

Све више првачића са говорно-језичким поремећајима (ВИДЕО)

Након прегледа будућих првачића, љекари су примијетили да код све већег броја дјеце говорно-језички развој није у складу са физичким узрастом. Проблем неријетко сеже још од ранијег животног доба. Један од честих узрока, каже струка, јесте и проблем такозване екранизације.
Ресурсни центар за инклузивно васпитање и образовање - Фото: РТРС
Ресурсни центар за инклузивно васпитање и образовањеФото: РТРС

Петогодишњи Душан већ двије године похађа Центар за образовање, васпитање и рехабилитацију слушања и говора.

Његова мајка Бојана Акутић није губила вријеме. По првим примјећеним симптомима потражила је мишљење и помоћ струке.

Уз адекватан приступ и стручну помоћ њен малишан напредује. Стечено знање и научене вјежбе практикују и у кућном амбијенту.

- Кренуло је са неких пет мјесеци, губитком килаже, па смо кренули на претраге. Са седам мјесеци му је укључена терапија, има епилепсију. Затим са годину дана све што је требао да говори, ништа није постизао на вријеме, стално је било неко кашњење - појашњава Акутићева.

С друге стране, честа појава код родитеља је и порицање, које спречава рану превенцију и правовремено дјеловање.

- У неким ситуацијама, родитељи објеручке прихвате савјете и кажу, ако је потребан логопедски третман, ми ћемо се заказати одмах, а у неким ситуацијама се деси да родитељи само одмахну руком и кажу, ма има времена, научиће - истиче Мира Цвијановић, логопед у Тиму за дјецу и омладину добојског Центра за заштиту менталног здравља.

Неријетко, проблем се одлаже све до поласка у први разред. Најчешћи су поремећаји гласа и језика, на које утиче неколико фактора, од чега су најизраженији психолошки и културолошки.

- Од психолошких фактора то је та инфантилност код наше дјеце. Дијете одбија да одрасте. Осим тога, посљедњи изазов представља термин који се код нас све чешће употребљава, то је тај екранизам, тако да се дјеци већ у најранијем периоду даје телефон. То код дјеце изазива раздражљивост и хиперактивност - наглашава Саша Татић, директор Центра за образовање и васпитање и рехабилитацију слушања и говора.

Сузана Кузмановић, логопед у Дому здравља Бањалука напомиње да у друштву треба због овог проблема упалити велики аларм.

- Родитељи заиста треба да схвате да не смију да пуштају дјеци цртани филм, не никада али не након друге године - казала је Кузмановићева.

Екран и савремену технологију потребно је замијенити живим ријечима, како би дјеца, научила оно најважније-да слушају.

Уочи првих школских дана неопходна је припрема малишана, а први и основни је комуникација и кућно васпитање.

А тај задатак, иако наочиглед једноставан, изискује стрпљење, посвећеност и вријеме.