Миливојевић: Нико не би требало да се одриче антифашистичке борбе
Са Миловојевићем су цвијеће положили и представници Канцеларије Републике Српске у Мостару, те представници Актива младих и Актива жена СНСД-а Мостар.
Миливојевић је нагласио да би сам чин сјећања и клањања онима који су изборили ту побједу требао да буде јединствен и цивилизацијски, као и да нико не би требало да се одриче антифашистичке борбе.
- Иако се налазимо у тренуцима када се покушава ревидирати историја, ми се налазимо на мјестима гдје свако од нас има своју болну историју, а тако болна историја сваког народа је и наша заједничка историја. На тој болној заједничкој историји требали бисмо да нађемо начина да изградимо бољу и љешу будућност за све - рекао је Миливојевић.
Он је након полагања обишао девастирано Партизанско гробље и изразио разочарење и жаљење што се у Мостару дешавају овакве ствари и што још није дошло до санације и обнове.
- Свако гробље, па и спомен-гробље, је мјесто на коме се враћамо некоме нашем кога смо изгубили и самим им обузима нас туга. Када видимо да су гробља девастирана и запуштена, та туга је још већа. Осим жаљења за својим прецима и људима који су уткали своје животе у слободу и историју, туга је већа што у времену у којем живимо постоје људи који таква мјеста уништавају - навео је Миливојевић.
Миливојевић је напоменуо да је Партизанско гробље и национални споменик, те да има и огромну умјетничку вриједност, што би Мостар и у том свјетлу требао да искористи.
Партизанско спомен-гробље у Мостару национални је споменик БиХ, изграђен 1965. године, у част погинулим партизанима Народноослободилачког покрета из Мостара у Другом свјетском рату, а дјело је чувеног југославенског архитекте Богдана Богдановића.
Споменик је већ годинама на мети вандала, а 15. јуна 2022. године девастирано је као никада прије, тако што је у комадиће поразбијана свака од од 700 спомен-плоча.
Мостар је своју слободу у Другим свјетском рату скупо платио - град је дао 750 погинулих бораца, 1.517 жртава фашистичког, четничког и усташког терора, односно сваки осми становник града није дочекао слободу.
Током Другог свјетског рата на подручју Мостара страдало је 1.910 припадника српског народа, а највише их је страдало од усташа, више од 1.500.
Дан побједе над фашизмом обиљежава се 9. маја у знак сјећања на тај дан 1945. године када је ступила на снагу безусловна капитулација нацистичке Њемачке, чиме је завршен Други свјетски рат у Европи, који је у историји човјечанства био најмасовнији, а по броју људских жртава најстравичнији сукоб у којем је погинуло око 60 милиона људи.
Српски народ био је предводник борбе против фашизма на простору бивше Југославије и поднио највеће губитке, а Совјетски Савез дао је највећи допринос у сламању фашизма.
Бивша Југославија, која је тада и кроз историју била на страни савезника, имала је највеће губитке који се, према државној комисији бивше СФРЈ, процјењују на 1,7 милиона људи.