X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
01/03/2012 |  09:12 | Извор: РТРС

СРПСКА НЕ ПРАЗНУЈЕ 1. МАРТ

На сарајевској Башчаршији 1. марта 1992. године пуцано је у српске сватове. Убијен је Никола Гардовић. Муслимани и Хрвати еуфорично су славили резултате двонационалног референдума за отцјепљење БиХ од тадашње Југославије. За Србе то је био увод у трагичан сукоб, а за Бошњаке и Хрвате је празник - "дан независности БиХ".


Милорад Додик - Фото: СРНА
Милорад ДодикФото: СРНА
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је 1. март празник бошњачког народа и да му Српска то не спори, али да она не слави тај датум. "То не може бити празник државности БиХ. То је нешто што се на силу покушава свих претходних година. Мислим да то коначно мора бити јасно и странцима који посјећују такве скупове", истакао је Додик и додао да је у Српској то радни дан. РАДОЈИЧИЋ: ПРВИ МАРТ НИЈЕ ПРАЗНИК Република Српска има свој Закон о празницима према коме 1. март није празник, већ је то један од датума који су довели до рата, изјавио је предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић. "Перцепција тог датума у Републици Српској је негативна и због једностраних одлука ми га видимо као један од датума који је довео до ратних конфликта на овим просторима", рекао је Радојичић новинарима у Бањалуци. Он је истакао да "друга страна, односно други ентитет или његов дио обиљежава овај датум, ваљда, по неким ратним законима". Радојичић каже да је ово још једна од тема о којима нема сагласности у БиХ и додаје да је 1. март у Републици Српској радни дан. У већем дијелу Федерације БиХ 1. март се обиљежава као дан независности, док Република Српска не слави тај датум. ДУКИЋ: ДАН МАЈОРИЗАЦИЈЕ СРБА Предсједник компаније "Боксит" из Милића Рајко Дукић одбио је позив да присуствује прослави 1. марта, који се у дијелу Федерације слави као дан независности БиХ, и оцијенио да је одржавање референдума на тај дан 1992. године представљало мајоризацију српског народа. "Ја сам био на другој страни", поручио је Дукић у отвореном писму које је упутио предсједавајућем Предсједништва БиХ Жељку Комшићу. Дукић у писму поручује да се уз више стрпљења, храбрости и мудрости могла избјећи ратна голгота и поратна хаварија у БиХ и закључује да би се, да није било референдума, данас у БиХ могли славити неки заједнички датуми. Он је подсјетио да је референдум проведен на основу одлуке хрватских и муслиманских посланика у Парламенту БиХ, флагрантно кршећи Устав, чиме је извршена мајоризација над српским посланицима и српским народом. ЧОВИЋ: СВАКО ИМА ПРАВО ДА СЛАВИ ШТО ЖЕЛИ Предсједавајући Вијећа народа Парламентарне скупштине БиХ Драган Човић рекао је да је БиХ држава у којој свако има право да слави шта жели, те да референдумско питање од прије 20 година ни изблиза није данас пресликано у реалан живот у БиХ. У већем дијелу Федерације БиХ 1. март обиљежава се као дан независноасти, док Република Српска не слави тај датум. ДАТУМ НАЈЦРЊЕ НЕЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ТОРТУРЕ Извршни секретар Савеза независних социјалдемократа Рајко Васић изјавио је данас да високи представник, "односно оно што је остало од те институције", не треба да присуствује обиљежавањима 1. марта, "фантомског датума тобожњег обнављања независности БиХ", јер је то датум најцрње нецивилизацијске тортуре над једним народом. Васић је навео да је референдум који је организован под лажном паролом независности, био позив Бошњацима и Хрватима у рат против Срба и коначни је "глогов колац у кичму" БиХ. Он је нагласио да и Сарајево и Инцко треба да престану да лажу себи и Европи, о томе да је то био референдум грађана, додајући да је то био референдум двије нације против треће, који је требало да озваничи тамничење Срба у БиХ. "Пошто Инцко каже да је Европска заједница финансирала тај референдум, и пошто није успјело тамничење српског народа, поводом 1. марта, могу само да изјавим саучешће свим заинтересованим странама. Јер, тај датум је само још једна сарајевска самообмана која даље дијели БиХ", рекао је Васић. Високи представник Валентин Инцко изјавио је да дан независности БиХ треба поштовати и достојно га обиљежавати у цијелој држави. РАДНИ ДАН У СРЕБРЕНИЦИ У Сребреници је данас редован радни дан за разлику од претходних неколико година када је општинско бошњачко руководство проглашавало 1. март нерадним даном за општинску администрацију и локалне установе не поштујући Закон о празницима Републике Српске. Општинска администрација, као и све јавне установе у Сребреници раде поштујући законске прописе Републике Српске, а на посао су дошли и Бошњаци и Срби. Претходних година за 1. март, који се у дијелу Федерације БиХ обиљежава као "дан независности БиХ", није радила општинска администрација у Сребреници, јер је начелник тако одлучивао, а на посао нису долазили ни запослени Срби плашећи се санкција тадашњег начелника. РАДНИ ДАН У ДИСТРИКТУ У Брчку дистрикту не слави се 1. март, који се у дијелу Федерације БиХ обиљежава као "дан независности БиХ". У дистрикту је данас радни дан и раде све локалне институције, као и школе и друге јавне установе. Према Закону о празницима Брчко дистрикта БиХ који је усвојен 29. новембра 2002. године, у Брчком су нерадни дани 1. и 2. јануар - Нова година, 8. март - Дан успостављања дистрикта и 1. и 2. мај - Међународни празник рада. ФБиХ – НОВИ СКАНДАЛ У САРАЈЕВУ Потпредсједник Федерације Светозар Пударић одбио је да у поводу 1. марта, који се у дијелу овог ентитета слави као Дан независности БиХ, положи цвијеће на шехидско гробље Ковачи у Сарајеву гдје је сахрањен ратни предсједник БиХ Алија Изетбеговић, јавља ТВ1. Пударић је изјавио Срни да није добио никакав позив за полагање цвијећа на неко од спомен обиљежја у Сарајеву, па га није могао ни одбити. Према јављању сарајевских медија, предсједник Федерације Живко Будимир предложио је свечано полагање цвијећа на локацију гробља Свети Јосип, Пударићев приједлог било је спомен обиљежје Вјечна ватра, а потпредсједник Мирсад Кебо је инсистирао да то буде шехидско спомен обиљежје Ковачи. ЈАЊИЋ: НАЈЦРЊИ ДАТУМ У ИСТОРИЈИ БИХ Директор Демократске иницијативе сарајевских Срба Јован Јањић сматра да је 1. март најцрњи датум у историји БиХ и да никада неће бити постигут консензус да овај дан буде државни празник јер то Срби неће дозволити. Јањић је оцијенио да ће, све док се потенцира да је 1. март "дан независности БиХ", бити и међунационалних тензија, подсјетивши да су се тог дана 1992. године два народа удружила против Срба који су одбили да изађу на референдум. Првог марта 1992. године нешто више од 60 одсто Бошњака и Хрвата у БиХ дало је свој глас за "суверену и независну БиХ", на референдуму који су бојкотовали представници српског народа. По мишљењу многих, управо је тај глас био својеврсни окидач за крвави сукоб, који ће врло брзо услиједити у БиХ, пише "Фокус". Овај датум и данас, каже Јањић, представља проблем, јер се показало да је референдум био недемократски и понижавајући за српски народ. Јањић је подсјетио да је истог дана на Башчаршији мучки убијен српски сват Никола Гардовић, само због заставе која се нашла у свадбеној поворци, а што је, како је рекао, била кулминација напетости јер је то било прво убиство. "Срби који су живјели у дијеловима града у којима су Бошњаци били у већини имали су велику дозу страха и тражили су могућности да напусте своје домове. Након тога је Сарајево херметички затворено и Србима нису дали да излазе. За оне који нису отишли наступио је пакао", прича он. У ФБиХ ПРОСЛАВЉАЈУ ТРЕНУТАК КАД СУ СРБИ ОБЕСПРАВЉЕНИ Историчар из Београда Чедомир Антић оцијенио је да у БиХ вјероватно не би било рата да 1. марта 1992. године није одржан муслиманско-хрватски референдум о независности БиХ. Антић је рекао да они који прослављају 1. март у ствари прослављају тренутак када је обесправљен један од народа у БиХ. "Слављење референдума који је отворио бескрајну кризу у БиХ није добро и то говори да суштински људи који се окрећу таквим прославама не славе БиХ, већ тренутак када је један од њених народа обесправљен", рекао је Антић Срни. Он је оцијенио да је рушењем устава СР БиХ и политичким обесправљивањем српског народа дошло до тога да се народи у тој мјери заваде да дође до рата. Антић истиче да би било добро да у Федерацији БиХ, која 1. март обиљежава као "дан независности БиХ", схвате реалност да је "БиХ каква је успостављена 1995. године потпуно другачија од оне која је успостављена 1992. године". "Да је 1992. године прихваћен Кутиљеров споразум који је много мање био повољан по Србе него Дејтонски споразум, рата не би било", рекао је Антић.