Почеле припреме за избор папе, конклаве трајале од неколико сати до три године
Ипак, у 13. вијеку, било је потребно скоро три године, тачније 1.006 дана, да се изабере насљедник папе Клемента ИВ, што је то учинило најдужом конклавом у историји Католичке цркве.
Одатле потиче и термин конклава - "под кључем", јер је кардиналима који су се састајали у Витербу, сјеверно од Рима, било потребно толико дуго времена да су мијештани одлучили да их закључају у собу док не изаберу новог папу.
Тајно гласање којим је изабран папа Гргур X трајало је од новембра 1268. до септембра 1271. године, а то је био први примјер папског избора "компромисом", након дуге борбе између присталица двије главне геополитичке средњовjековне фракције - оних вјерних папству и оних који подржавају Свето римско царство.
Гргур X је изабран тек након што су становници Витерба скинули кров са зграде у којој су боравили прелати и ограничили им оброке на хљеб и воду како би их притисли да донесу одлуку, а надајући се да ће избјећи да се то поново деси, Гргур X је 1274. године декретом донио да ће кардинали добијати само "један оброк дневно" ако конклава траје дуже од три дана, а само "хљеб, воду и вино" ако траје дуже од осам, што је касније укинуто.
Прије 1274. године, било је случајева када је папа изабран истог дана када је преминуо његов претходник, али је након тога црква је одлучила да сачека најмање 10 дана прије првог гласања, што је продужено на 15 како би сви кардинали стигли у Рим.
Најбржа конклава која је поштовала правило чекања од 10 дана је била избор папе Јулија 1503. године, који је изабран за само неколико сати, према ријечима ватиканског историчара Амброђа Пјацонија.
У новије вријеме, папа Фрања је изабран 2013. године на петом гласању, Бенедикт XVI је побиједио 2005. године на четвртом, а папа Пије XII на трећем 1939. године.
Прва конклава одржана у Сикстинској капели одржана је 1492. године, а 1878. године, позната капела постала је мјесто одржавања свих конклава.
- Све доприноси свијести о присуству Бога, пред чијим ће очима свакој особи једног дана бити суђено - написао је папа Јован Павле II у документу из 1996. године, "Универси Доминици Грегис", којим се регулише конклава.
Већина конклава одржана је у Риму, а неке су се одвијале ван зидина Ватикана. Четири су одржане у Павлиновој капели папске резиденције у палати Квиринале, док је око 30 других одржано у базилици Светог Јована Латеранског, Санта Марија Сопра Минерва или другим мјестима у Риму.
У 15 наврата конклаве су одржане ван Рима и Ватикана, укључујући Витербо, Перуђу, Арецо и Венецију у Италији, и Констанц у Њемачкој и Лион у Француској.
Између 1378. и 1417, у периоду који историчари називају Западним расколом, постојали су ривалски претенденти на титулу папе, а избори папе и његовог ривала, такозваног ''антипапе'', дијелили су Католичку цркву скоро 40 година.
Раскол је коначно ријешен Сабором у Констанцу 1417. године, што је довело до избора Мартина V, универзално прихваћеног папе, преноси АП.
Затвореност конклаве представљала је још један изазов за кардинале: очување здравља и хигијене, а прије него што је изграђен дом Санта Марта 1996. године, у којем сада бораве кардинали током конклави, они су спавали на креветима у собама повезаним са Сикстинском капелом.
Конклаве у 16. и 17. веку описиване су као "одвратне" и "лошег мириса", уз забринутост због избијања болести, посебно љети, према историчару Мајлсу Патендену.
- Кардинали су једноставно морали да имају удобнији начин живота јер су били старији људи, многи од њих са прилично узнапредовалом болешћу - написао је Патенден.
Затворени простор и недостатак вентилације додатно су погоршали ове проблеме, а неки од кардинала бирача су напустили конклаву болесни, често тешко.
У почетку, папски избори нису били толико тајни, али је забринутост због политичког мјешања порасла током најдуже конклаве у Витербу.
Гргур 10 је декретом одредио да кардинали бирачи треба да буду закључани у изолацији, "цум цлаве" (под кључем), док се не изабере нови папа, а циљ је био да се створи потпуно изоловано окружење гдје би кардинали могли да се фокусирају на задатак, вођени Божјом вољом, без икаквог политичког мјешања или ометања.
Најмлађи папа у историји био је Јован 12, који је имао само 18 година када је изабран 955. године.
С друге стране, најстарије папе били су папа Целестин 3 (изабран 1191. године) и Целестин 5 (изабран 1294. године), а обојица имали скоро 85 година.
Папа може да постане било који мушкарац, који је крштен у Римокатоличкој цркви и има више од 18 година, али су више од 600 година то искључиво кардинали.
Последњи пут када је изабран папа који није био кардинал био је Урбан 6 1378. године, који је био монах и надбискуп Барија.
Италијани су највише пута изабрани за папу, али су осим тројице последњих папа, међу странцима били и Шпанац Александар 6 Борџија, који је био Шпанац, Сиријац Гргур 3 и Холанђанин Хадријан 6.
Папа Фрања је био Аргентинац италијанског поријекла, Бенедикт XВИ Немац, а његов претходник Јован Павле 2 био је из Пољске.