latinica  ћирилица
15/06/2025 |  11:17 ⇒ 20:10 | Аутор: РТРС

Обиљежен Дан несталих Срба из Источне Херцеговине: Више од 30.000 напустило огњишта (ФОТО/ВИДЕО)

У Мостару и Невесињу обиљежeн je Дан несталих Источне Херцеговине и 33 године од егзодуса српског народа из долине Неретве, када ја страдало 598 лица, а више од 30.000 људи је напустило огњишта.
Дан сјећања у Источној Херцеговини - Фото: РТРС
Дан сјећања у Источној ХерцеговиниФото: РТРС

Служењем помена у старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару, паљењем свијећа и симболичним бацањем ружа са моста у ријеку Буну, у знак сјећања на страдале гдје је, претпоставља се извршен злочин, обиљежено је страдања Срба са овог подручја.

- Мој брат Миленко Миловић као војник Војске Републике Српске је страдао и његово тијело до данас није пронађено. Постоје бројне докази, видео записи, све је уредно предано Тужилаштво, али они те доказе ставе у ладицу и ништа не раде по том питању - истакла је Аљонка Џелетовић, предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Невесињу.

Симболичним бацањем цвијећа у ријеку и прислуживањем свијећа, вратићемо сјећање на страдалнике и дан када је горјела православна црква у Мостару - поручили су из Организације погинулих и несталих.

- То је болна тачка свих породица која траже своје нестале. Данас стављамо акценат на 15. јуни 1992. године када је нестао велики број Мостараца, а они Срби који су преживјели протјерани су са својих огњишта. Поразно је да процеси из тог времена не иду нам у прилог, јер истрага и евентулане пресуде само тапкају у мјесту - нагласила је Исидора Граорац, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих лица.

Дан сјећања у Источној Херцеговини

На подручју Источне Херцеговине породице трагају за још осамдесет два тијела несталих, а у Републици Српкој за 1627.

На данашњи дан када је почело велико страдање и егзодус Срба из долине Нертве, гранатирана је, затим запаљена и минирана Саборна црква Свете Тројице у Мостару, један од симбола града и тада највећи православни храм на Балкану, која до данас није обновљена.