ПИЊУЗ: БиХ на ивици слома?
Тон је чињеничан, али садржај је непогрешив: Република Српска се залаже за нови политички почетак - не кроз сецесију, већ кроз повратак дејтонским принципима. Они су посљедњих година све више потиснути - међународном интервенцијом, институционалним преоптерећењем и Уставним судом који је, са становишта Српске, дуго био под спољном контролом, пише Пињуз.
Оставка, реформа, владавина права
Прво и најважније је захтјев за оставку Кристијана Шмита. Бивши њемачки савезни министар обавља функцију високог представника од 2021. године, али без формалне потврде Савјета безбједности УН. За Српску, његов легитимитет једноставно не постоји. Трајно постојање ОХР-а - скоро три деценије након завршетка рата, такође изгледа анахронистички.
Али, не ради се само о људима, већ о принципима. Шмит је доносио законе, отпуштао службенике и интервенисао у поретку у БиХ - без демократског мандата и изван уставне подршке. Све ове мјере морају бити поништене, према мишљењу Републике Српске. То је бомба - али она са правном основом, наводи поменути портал.
Критикован је и Уставни суд БиХ. Међународне судије и даље сједе тамо - привремени аранжман послијератног периода, који је постао трајно стање. За Републику Српску је то неспојиво са демократским стандардима. У будућности би само домаћи правници требало да одлучују о националним правним питањима - приједлог који се не би сматрао екстремним ни у једној другој европској земљи.
Друга тачка се односи на кривично гоњење званичника Републике Српске - укључујући предсједника Милорада Додика и премијера Радована Вишковића. Са становишта Српске, то су политички мотивисане мјере које мање служе спровођењу правде, него дисциплини. Ови поступци би зато, такође требало да буду прекинути.
Не сепаратизам, већ суверенитет
Оно што је запањујуће је оно што није у раду: Израз "сецесија" очигледно се не појављује. Умјесто тога, Српска - према информацијама - наглашава спремност да се укључи у дијалог: под фер условима, без притиска и без онога што се у Бањалуци доживљава као "колонијална управа". Тврдња да Српска жели да подијели земљу је прије пројекција оних снага које подривају сам федерализам.
Документ се завршава јасном посвећеношћу Уставу БиХ - у комбинацији са изјавом да само уставни дијалог може промовисати повјерење и стабилност. За мултиетничку земљу као што је БиХ, ово је можда једини одржив начин.
Сигнал Бриселу и Берлину
У Бриселу ће се вјероватно то читати као провокација. У Берлину, вјероватно као корак уназад. Али можда је вријеме да се прилагоди политички компас. Свако у Европи ко говори о супсидијарности, националном самоопредјељењу и владавини права, такође треба да примјењује исте стандарде на Западном Балкану - посебно када долазе из уста оних, који су иначе маргинализовани.
Република Српска не захтијева раскид, већ правну јасноћу. Не раздвајање, већ једнакост. У региону који је предуго био екстерно администриран, ово је можда најрадикалнији од свих захтијева, наводи портал.
Све више потврђено од стране стварности
Иако документ још није званично објављен, његове основне бриге већ се одражавају у свакодневним политичким догађајима. Средином јула, на примјер, Кристијан Шмит је поново изазвао помутњу, када је произвољно интервенисао на Изборни закон - без демократске повратне информације. Критичари то виде као додатну потврду структурног преоптерећења канцеларије.
Захтјеви који су сада постали познати тако бацају ново свјетло на институционалну ситуацију у БиХ и означавају могућу прекретницу. Док се европска политика често ослања на реторику интеграције и стабилности, Српска формулише другачију интерпретацију: повратак владавини права почиње тамо гдје се завршавају међународне специјалне силе.