У Представничком дому Бошњаци пребројавали "крвна зрнца" по институцијама (ВИДЕО)
Бошњачки посланици жалили су се на, како тврде, њихову непропорционалну заступљеност у институцијама у односу на остале конститутивне народе.
За изгласавање закључака који говоре о томе није било ентитетске већине, као ни за приједлог да се о измјенама Закона о Агенцији за истраге и заштиту расправља по хитном поступку.
Двије хитне сједнице Представничког дома, по свему судећи, биле су више представа за јавност у режији привидне парламентарне већине.
Покушали су посланици из бошњачког народа да представе како је мало Бошњака у институцијама БиХ . Кажу, на сцени је њихова системска дискриминација. И опет су им за све криви СНСД и ХДЗ.
- Од анализиране 74 институције Бошњаци су у дебалансу у чак 62 институције, узимајући у обзир постотке и број који им припада према законима БиХ - рекао је Јасмин Емрић, посланик НЕС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
Памфлет који је парцијалан, паушалан, са пуно нетачних података. Тако су у ХДЗ-у оцијенили документ који су у парламенту сервирали посланици из бошњачког народа.
- Занимљиво је да се унутар свега тога да се у овом документу интензивно пребројавају крвна зрнца од људи који се иначе залажу за грађанску БиХ. Селективан документ, непотпун, јер у њему недостаје највећи дио запослених у институцијама БиХ, Оружане снаге БиХ - навео је Предраг Кожул, посланик ХДЗ-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
У СНСД-у питају зашто предлагачи нису навели податке свих заједничких институција. Прескочили су, кажу, оне о структури запослених у Суду, Тужилаштву и Високом судском и тужилачком савјету.
- Позвали сте данас овдје ставите на неки стуб срама и линчујете директора затвора, а нисте позвали неке руководиоце Бошњаке у чијим институцијама су заступљени искључиво Бошњаци, а Срба фактички да нема. Али и када говоримо о попису становништва, ми видимо да је Срба мање према попису из 2013. у односу на попис из 1991. Дакле, знамо зашто је мање, зато што су Срби етнички чишћени и очишћени са територије Федерације - истакао је Милорад Којић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
И то је, кажу, у СНСД-у чињеница, упркос томе што не постоји релевентан и од Републике Српске прихваћен попис становништва након рата. Но, закључци Бошњака о њиховој, како тврде, недовољној заступљености у инстицијама, нису усвојени.
Није било ентитетске већине, баш као и током гласања за приједлог да се о измјенама Закона о Агенцији за истраге и заштиту расправља по хитном поступку. А појединим посланицима се, евидентно, журило да успостави ред у СИПИ и ради онако како они то желе.
Из СНСД-а јасан одговор предлагачу Јасмину Емрићу да ова Агенција не може радити по његовим командама. Кажу - Дарко Ћулум није разријешен са мјеста директора, СИПА добро функционише, а то некоме не одговара.
- Све ово што имамо прилику да видимо је ништа друго већ напад на српске кадрове. Покушај централизације моћи. Ви имате ситуацију да у Агенцији за истраге и заштиту од шест помоћника четири долазе из реда бошњачког народа и све оне које је Емрић навео да буду овлаштени, односно да могу евентуално да мијењају директора управо долазе из реда бошњачког народа - навела је Сања Вулић, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
На двије хитне сједнице Представничког дома нашло се мјеста и за иницијативу Бранислава Бореновића, из ПДП-а. Тврдећи да је Управа за индиректно опорезивање незаконито поступила током куповине зграде у Бањалуци, позива да се у све укључи Тужилаштво .
- Колико год то неко мислио да је то нека врста притиска, није то притисак, то је апел, позив Тужилаштву БиХ да заиста утврди кривичну одговорност због неизвршавања одлуке управо овог парламента - навео је Бранислав Бореновић, посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
- Вршите притисак на правосудне институције које ако има било шта спорно требају да раде свој посао и морају да раде свој посао, без било каквих иницијатива или ових представа за јавност - додао је Којић.
А такве су, чини се, биле обје хитне сједнице Представничког дома. Без конкретних рјешења, потеза, усвојених закона. Подугачка листа је била свега онога што је привидна парламентарна већина покушала приказати као незаконито.
Тако је оцијењено и поступање предсједавајуће Борјане Кришто у случају именовања министра безбједности. Траже одговорност јер није именовала Небојшу Вукановића.
А Кришто већ одавно јасна – закон није прекршен, а приједлог за именовање не долази од јасне парламентарне већине.