Стевандић: Сада ће о предсједнику Додику да одлучује - народ
Али у сваком случају, предсједника Републике Српске не може смјењивати изборна комисија која издаје потврде а не врши изборе, додаје Стевандић.
Уставна криза у БиХ као посљедица колонијалне свијести
- Исто тако, ријеч је о уставној кризи која је изазвана Кристијаном Шмитом и његовим проглашавањем закона, а не њиховим усвајањем у парламенту. И они који су прихватили његово проглашавање закона и да по тим законима суде господина Додика или друге људе шаљу у затвор, прихватили су да уведу у БиХ нестабилност и уставну кризу. Требало би видјети да је ту почео узрок. Наши одговори су до сада били углавном одбрамбени и ми ћемо наставити у том правцу. Сматрамо да је већина јавности на нашој страни и да полако и европска јавност сазријева јер нигдје у Европи не би дозволили у својој земљи да им неки појединац прогласи закон који другог појединца шаље у затвор. Ако то не би дозволили у својој земљи, чудно је да због неких геополитичких пројекција то намећу ван Европе. Дакле, то је резултат више колонијалне свијести, а не цивилизацијског достигнућа - каже Стевандић.
Неспорно је, додаје, да постоји дио људи у опозицији који у овом наношењу штете Републици Српској виде своју шансу, али њихов утицај у народу је потпуно ефемеран и није релевантан за будуће процесе.
Вјешто избјегавамо сукобе у које нас Бошњаци увлаче
У сваком случају, врата за компромис су увијек отворена, а руководство Републике Српске је више пута показало да никада не жели да угрози мир у БиХ, наглашава Стевандић.
- Ми не желимо да се народ се врати на пут сукоба, али исто тако БиХ је већ више од 20 година моноетничка у свим својим регијима, гдје су мултиетничке само неке институције које се састају спајајући представнике народа. Тако да мислим да је компромис или да се држимо строго Дејтона и да што не прихвати један народ не може му наметнути други, без обзира на став странца, 'виског представника' и што не прихвати један ентитет, не може му наметнути други. Само тако БиХ може да буде у равнотежи и да сви грађани у својим ентитетима, а онда и у таквој БиХ која се међусобно поштује остварују своје права. Али да будем искрен, Бошњаци су прихватањем интервенционизма и кршења Дејтонског споразума на штету Срба ушли у једну опасну игру гдје нас стално покушавају увући у сукобе које ми за сада врло вјешто избјегавамо - каже Стевандић за Спутњик.
Према Стевандићу, САД су у посљедњих шест мјесеци показале другачији став према Републици Српској јер да се пресуда десила за вријеме демократске администрације и бившег амбасадора Марфија, он би већ "на тенку ушао у Бањалуку".
- Америчка администрација и амбасада у БиХ су тренутно у еквидистанци што значи да разумију процесе у БиХ и ми смо са тиме тренутно задовољни - закључио је Стевандић.
БиХ на ивици провалије
Политички аналитичар Анђелко Козомара сматра да БиХ улази у уставну кризу, највећу од 1995. године и истиче да до данас никад није била на ивици провалије као што је сада због неуставних одлука, прије свега "високог представника" и уставног суда којим управљају странци.
- Чињеница је да су кризу наметнуле снаге са запада на челу са Великом Британијом и Њемачком, јер њихови амбасадори управљају том кризом откад је отишао чувени Мајкл Марфи, амерички амбасадор који је у јануару напустио БиХ, а нови амбасадор није дошао. Дакле, управљају таквом снагом, таквом енергијом да Републику Српску сведу на један територијални дио БиХ без основних државних обиљежја које је Република Српска добила Дејтоном. Значи, има територију, има становништво, има власт, има политичку управу на својој територији са свим овлашћењима које има свака друга држава - истиче Козомара.
Међутим, изгледа да су у овом тренутку Кристијан Шмит и сарајевска чаршија много јачи од Републике Српске зато што иза себе имају тако моћне силе Запада, упозорава Козомара.
Екстремни Бошњаци предлажу свој референдум
Зато најекстремнији дијелови бошњачких политичара предлажу ових дана да се у Сарајеву распише референдум о укидању ентитета и унитарној БиХ, додаје Козомара.
- Дакле, за тај и такав референдум ми знамо како би прошао у Федерацији, готово стопроцентно. Тај и такав референдум, може бити велики ризик за сукоб да се понови 1992. година. Међутим, ту су јаке снаге НАТО, у БиХ има преко 4.000 војника и врло су оперативни и могу брзо да повећају број и они не би дозволили сукоб већих размјера. Појединачни, мали ексцеси су могући, али већих размјера као што је било '92. увјерен сам да је то немогуће у овој ситуацији - закључио је Козомара.
Ситуација у БиХ постаје све компликованија, а два референдума у Републици Српској би могла бити организована већ током ове године, један у септембру, а други крајем године.
Како је објаснио предсједник Републике Српске Милорад Додик, на референдуму у септембру требало би да се грађани Републике Српске изјасне о пресуди Суда БиХ против њега, а, ако ни послије тога не буде политичког договора на нивоу БиХ и "враћања Дејтонском споразуму", у року од 90 дана биће расписан референдум о самосталности Републике Српске.