Гаравице - обиљежене 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба (ФОТО/ВИДЕО)
Положени су вијенци и цвијеће на спомен-обиљежје и служен парастос.
Вијенце су положили замјеник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић, државни секретар у Министарству за рад и запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић, изасланик предсједника Републике Српске Бошко Томић, представници организација проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
Вукелић је рекао да Гаравице опомињу да тамо гдје нема Републике Српске и српских институција, нема ни Срба или их има само у траговима.
Видаковић је рекао да поштовањем српских жртава и ширењем истине о злочинима над српским народом кроз историју, можемо смањити могућност да се ти злочини понове.
Он је истакао да су Гаравице доказ да је српски народ увијек страдао тамо гдје није имао државу, те да је чување Републике Српске најважније питање данас.
Томић је рекао да мјеста као што је Спомен парк у Гаравицама код човјека изазивају језу, јер подсјећају на страшне злочине и невино страдале жртве српског народа.
Предсједник Одбора "Гаравице 1941" Небојша Куштриновић поручио је да је заборав убијање истине.
Иако је Спомен-парк Гаравице под заштитом Комисије за заштиту националних споменика БиХ, данас је запуштен и занемарен.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су Гаравице једно од највећих српских стратишта у Другом свјетском рату.
Зато је на нама, каже Додик, да преносимо истину, да Гаравице не остану само мрачна страница историје, већ трајна опомена да зло увијек вреба када се заборави.
Због тога, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите подржава иницијативу за изградњу православне спомен-капеле у оквиру Спомен-парка, како би се достојанствено очувало сјећање на жртве.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве ове године донио је одлуку да се страдали Срби са подручја Бихаћа и Цазина уврсте у Диптих светих, као Свети мученици гаравички и бихаћко-цазински.
Усташе су почетком Другог свјетског рата извршиле масовни покољ српског цивилног становништва, у којем је убијено више од 12.000 људи, међу којима је био велики број дјеце и 148 бихаћких Јевреја.
На неколико масовних стратишта у околини Бихаћа у току 1941. године звјерски је убијено више од 15.000 Срба из шире околине.