За десетак година изгубљено око 60.000 становника
За разилику од овог дијела Европе, развијене земље на европском континенту успијевају да имиграцијом дјелимично ублаже негативне ефекте природног смањења становништва.
- Управо имиграциони прилив радно способног становништва омогућава овим земљама да очувају демографску стабилност и задрже позитиван или неутралан популациони биланс - наведено је у часопису.
Од 2020. до 2024. године број живорођених у Републици Српској био је између 9.118 и 9.309, без израженог тренда раста или пада.
Највише живорођених забиљежено је 2023. године, 9.309, а самим тим, у истој години је забиљежена и највиша стопа наталитета од 8,4 промила.
Просјечна стопа наталитета у ЕУ, према посљедњем расположивом податку из 2024. године, износила је 7,9 промила, што је нешто ниже од стопе наталитета у Републици Српској.
Просјечна доб мајке при рођењу дјетета повећана је са 29,4 на 29,8 година, а при првом порођају достигла је 28,2 године.
Ово је у складу са трендовима у Европи, гдје жене све касније ступају у родитељство због дужег образовања, економске несигурности и тежње ка каријери, наведено је у часопису.
Укупна просјечна доб мајке при рођењу дјетета у земљама ЕУ у 2023. години износила је 31,2 године, а при рођењу првог дјетета 29,8 година.
Такође је указано да се у Српској позитиван тренд уочава у погледу стопе укупног фертилитета, односно просјечног броја дјеце по жени.
Стопа укупног фертилитета, у посматраном петогодишњем периоду, биљежи раст са 1,38 у 2020. на 1,47 у 2024. години, када је забиљежена и највиша стопа укупног фертилитета.
Те вриједности стопа укупног фертилитета су и даље испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва, за шта је потребна стопа од 2,1.
Поређење са земљама ЕУ показује да је стопа укупног фертилитета у Републици Српској релативно слична европском просјеку који је у 2023. износио око 1,38 дјеце по жени.
То значи да се фертилитет у Републици Српској у 2024. години од 1,47 нашао нешто изнад европског просјека.