Мала Европа у срцу Републике Српске: Како националне мањине чувају богатство различитости (ФОТО)
У Републици Српској, живи заједница националних мањина која, иако бројчано мала, представља снажан доказ европске идеје - његовање језика, културе и идентитета, уз дубоку интеграцију у локално друштво.
О тој "Малој Европи" у ТВ серијалу говори Драшко Игњатић, аутор и дугогодишњи уредник истоимене емисије на јавном сервису, који од самих почетака прати развој Савеза националних мањина Републике Српске.
Идеја о институционалном повезивању мањина појавила се крајем деведесетих година прошлог вијека, а 2003. године формално је основан Савез националних мањина Републике Српске.
Игњатић подсјећа да су кључну улогу имали ентузијасти попут бањалучанина чешког поријекла професора Владимира Блахе, човјека са ријетким даром да људе окупи и мотивише. Захваљујући њиховом ангажману, од почетних неколико удружења развијена је мрежа од преко тридесет организација широм Републике Српске.
Иако бројчано мале - свега око пет хиљада људи - националне мањине остављају неизмјеран траг у културном и друштвеном животу. Њихова удружења нису политичке структуре, већ заједнице посвећене очувању језика, фолклора, обичаја и сјећања.
Старије генерације носе највећи терет тог рада, али подмладак, посебно у словеначкој, мађарској и чешкој заједници, показује да традиција итекако има будућност.
Посебно упечатљив примјер је словеначка заједница, чија дјеца похађају допунску наставу, говоре језик својих предака и често настављају школовање у Словенији.
Слично је и са Мађарима, који користе могућности образовања и културне размјене са матичном земљом.
Емисија "Мала Европа" подржава тај процес и кроз језичке рубрике, упознавајући гледаоце са основама италијанског, чешког, руског и других језика, а у сарадњи са професорима Филолошког факултета у Бањалуци.
Игњатић наглашава да јавни медијски сервис има законску и друштвену обавезу да пружи простор националним мањинама и њиховим језицима.
- То није само питање програма, него питање поштовања и признања - каже он.
Кроз емисију, мањине добијају прилику да саме испричају своју причу – без сензационализма, али са достојанством. Па опет преданост и посвећеност Игњатића итекако је препозната, а посебно од Савеза националних мањина Републике Српске који му је 2024. године уручио и значајно признаје због тога - Плакету за "успјешну сарадњу и изузетан допринос у медијској промоцији Савеза националних мањина републике Српске".
Поред културе, мањине се истичу и хуманитарним радом. Прикупљају средства за дјецу обољелу од тешких болести, организују заједничке акције и показују солидарност која често надилази етничке и вјерске границе. Управо у тим тренуцима, види се права снага њихове интеграције: “Они су потпуно дио овог друштва, али су у неким сегментима и даље маргинализовани“. Посебно у политичкој сфери, гдје често немају стварну заступљеност упркос законским оквирима. Зато, сматра Игњатић, медијски простор који им се даје је можда и најважнији облик видљивости.
Један од најфасцинантнијих примјера разноликости је Прњавор, често називан "Малом Европом".
Овај град је још крајем 19. вијека, у вријеме Аустро-Угарске, насељен Украјинцима, Нијемцима, Италијанима, Словацима, Чесима и другима, који су ту створили аутентичне заједнице које и данас чувају свој идентитет. У селима попут Штивора и Маћиног Брда и даље се говори матерњи језик, славе традиционални празници и преносе породичне приче старе више од једног вијека.
Украјинска заједница представља прави "живи музеј језика".
Њихов говор остао је готово непромијењен од краја 19. вијека, док се савремени украјински у матичној земљи развијао и реформисао. Лингвисти тај феномен упоређују са проналаском "живог фосила" - културног блага које свједочи о историји миграција.
Ни друге заједнице не заостају. Словенци у Бањалуци организују мартиновање које је постало градски догађај, Италијани имају музичке Инсиеме, Чеси чувају књижну грађу стару више од три вијека, а Пољаци и данас доживљавају Челиновац као своју завичајну тачку. Све то показује да националне мањине нису "страно тијело" у друштву, већ његов "органски дио".
На крају, "Мала Европа" није само назив емисије, већ метафора једног друштва које у својој разноликости крије огромно богатство.
Националне мањине Републике Српске, са својим језицима, обичајима, кухињом и историјом, показују да Европа није само географски појам – она је начин живота који се овдје, кроз упорност и сарадњу, већ деценијама живи.
"Мала Европа", емисија о националним мањинама у Републици Српској, емитује се понедјељком на нашем програму.
Разговор водио: Данијел Дакић