Фото: ФОНЕТ
Цвијеће су положиле делегације Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице, делегација Срба из Скупштине општине.
Бројне муслиманске снаге су у рану зору 21. јуна 1992. године са више страна упале у удаљено сребреничко село Ратковиће убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли.
У овом селу, насељеном малобројним старачким домаћинствима, муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама.
Милена Станојевић побјегла је у оближњи шумарак и поток и, захваљујући сумраку и магли, остала жива. На кућном прагу убили су јој мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом.
"У село је упало много војника, пуцали су са свих страна, а када су ушли, почели су да кољу, пљачкају и пале све што су стигли. Оне које су затекли у кућама убили их и запалили. Никога нису оставили живог", прича секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић.
Преживјели Срби присјећају се да је око пола пет ујутро почела пуцњава, урликање и лупање неким металним предметима са свих страна око села. Причају како су чули узвике "Алах, уегбер!" , "Хватај их живе!", "Кољи редом!" ...
Захваљујући јутарњој магли и добром познавању терена дио становника успио је да се сакрије и спаси од сигурне смрти гледајући из разних скровишта како муслимански војници убијају њихове комшије, пљачкају и пале имовину.
О томе шта су видјели спремни су да свједоче, јер за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу нико није кажњен.
Број очевидаца се смањује, јер умиру и питање је да ли ће неко од преживјелих дочекати да Тужилаштво и Суд БиХ процесуирају неког починиоца злочина у Ратковићима да би они испричали како су убијани Срби у овом селу и ко је то учинио.
Мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда.
Ратковићи су на данашњи дан 1992. године потпуно спаљени и уништени. Од око 60 кућа и 200 становника у овом селу сада имају само три куће у којима живи седморо људи. Те куће обновљене су средствима Владе Републике Српске. Струја је стигла тек прошле године, а пута и даље нема.
Да је ту постојала велико село свједочи још понека зидина која није потпуно зарасла у шибље и остругу, као и споемник подигнут страдалим мјештанима.
Обиљежавање 20. годишњице и одавање поште убијеним Ратковићанима организовала је сребреничка Борачка организација.
