Градски парк у Бијељини суочава се са посљедицама вишедеценијског немара (ВИДЕО)
Од 1891. године, Градски парк у Бијељини деценијама представља плућа града. Али иза густих зелених крошњи крије се проблем који је кулминирао након вишедеценијске небриге. Стручњаци са Шумарског факултета из Сарајева утврдили су да је од 800 стабала у парку потребно посјећи чак двјеста обољелих. Професори се ускоро враћају на терен са савременом опремом, након чега надлежни обећавају планску садњу нових врста.
- Они ће у наредном периоду да дођу и наставе свој рад јер је потребно да се изврши додатно снимање резистографом како би добили званичне, тачне информације које ћемо да користимо даље у нашем раду. Али они ће такође кроз ту своју студију да нам дају и приједлог мјера како ми даље да његујемо биљке које остају у градском парку и како даље да вршимо додатну садњу - рекао је пејзажни архитекта града Бијељина Љиљана Попадић.
Сјеча четвртине парка звучи радикално, али струка тврди да је то једини начин након вишедеценијског немара да се спаси остатак зеленила и осигура безбједност пролазника. Стабла су жива бића која траже редовну његу, а не игнорисање.
- Видјећете да приликом кошења траве кора свих тих стабала, великог броја тих стабала ,кора је оштећена и та оштећења коре су неповратна и то стабло ће се један временски период борити. али је на крају осуђено на пропаст. Ту се мора ријешити и проблем наводњавања, јер једноставно у сред града стабла морају имати квалитетно наводњавање и довољно воде - навео је професор Шумарског факултета у Сарајеву Мирза Даутбашић.
Да је стање алармантно, потврђују и еколошки активисти. Свједоче о бизарним призорима унутрашњости обољелог дрвећа, али и вандализму појединаца који уништавају младе саднице.
- Оно што су видјели људи који су радили на уклањању тих остатака видјели то су велике количине смећа, које се стављају у рупе тих стабала, лименке флаше. То је резултат једног лошег односа према омоме што имамо. Да ли ће бити огољен, хоће. А да ли че се у неко догледно вријеме наставити садња, сигурно да хоће - рекла је еколошки активиста Хелена Стојић.
Парк је становницима Бијељине омиљено мјесто за шетњу, одмор и рекреацију.
Линија је подвучена и струка је коначно узела ријеч. Да ли ће Градски парк у Бијељини поново заблистати пуним сјајем, у будућности неће зависити само од моторних тестера и нових садница, већ од издвајања и буџета који ће град имати на располагању за ове намјене, али и од испита одговорности који свакодневно полаже сваки грађанин Бијељине.