Ко су Туск и Могеринијева
Дугогодишњи предсjедник владе Пољске Доналд Туск, који је номинован за насљедника Хермана Ван Ромпеја је други предсједник Европског савјета и први представник земаља са простора централне, односно источне Европе, које су се прикључиле ЕУ прије десетак година, који долази на ову функцију, преноси Тањуг.
Доналд Туск
Туск је од новембра 2007. године предсједник Владе Пољске. Током дуге и успјешне политичке каријере био је посланик од1997, а од 2001. потпредсједник пољског Сејма (скупштине). Парламентарни лидер опозиције био је од 2003. до 2007. године.
Рођен је 1957. године у Гдањску и у том граду је и завршио факултет. По образовању је историчар. Политичким радом се бавио још током студија, када је био активан сљедбеник "Солидарности".
По етничком поријеклу је Кашуб. Кашуби су мали словенски народ, настањен у пољској Померанији. Највећим дијелом се идентификују са Пољацима.
Оснивач је и предсједник странке Грађанска платформа, која важи за политичку организацију десног центра.
Туска сматрају за либералног политичара, понешто конзервативних ставова.
У посљедње вријеме често се оглашаво реакцијам на догађаје у сусједној Украјини, коју с Пољском везује дуга, често и бурна исторја.
Прије неколко дана је, с тим у вези, изјавио да, на основу обавјештајних информација НАТО-а и Пољске, постоје докази да су регуларне јединице руске армије активне у Украјини.
Наглашавао је да Пољска "помно прати развој догађаја у Украјини јер је забирнута због посљедица које би поступци Москве могли имати по њену сопствену безбједност". Туск је тада изјавио и да његова намјера није да "појача осјећај угрожености, већ да ојача осјећај одговорности".
Био је анагажан на оснивању фонда с циљем очувања комплекса нацистичког концентрационог логора Аушвиц, односно одговарајуће музејске поставке, апелујући на на помоћ европских лидера да се очува сјећање на највеће стратиште из времена нацизма у Европи. Ожењен је, отац двоје дјеце.
Током кандидатуре за предсједника Европског савета , медији су му замјерали недовољно познавање страних језика.
Пољска је иначе претходно настојала да на функцију високог представника за спољну политику и безбједност ЕУ доведе свог шефа дипломатије Радека Сикорског али италијанско инсистирање на њиховом кандидату Федерики Могерини завршило се избором Туска на функцију предсједника Савјета Европе.
Након потврде Европског савјета, кога чине 28 шефова и влада земаља чланица, током радне вечере о Тусковој номинацији ће се гласати у Европском парламенту.
Од шефа италијанске до шефа европске дипломатије
Шефица италијанске дипломатије Федерика Могерини, која је номинована за шефицу дипломатије ЕУ, на том мјесту насљедиће високу представницу за спољну политику и безбједност и потпредсједницу Европске комисије Кетрин Ештон.
Федерика Могерини (41) је прије само пола године, у фебруару, преузела ресор дипломатије у влади премијера Матеа Ренција.
Од прошле 2013. године је чланица Националног секретаријата Демократске партије, гдје је задужена за Европу и међународне односе. Претходно је у том партијском органу била задужена за институционалну реформу.
Члан је Представничког дома од 2008, а реизабрана је прошле године.
У августу прошле године изабрана је за предсједавајућег италијанске делегације у Парламентарној скупштини НАТО, а била је и члан делегације у Парламентарној скупштини Савјета Европе.
Предсједавала је и интерпарламентарном групом за развојну сарадњу, члан је Института за међународне односе.
По обраyовању је дипломирани политиколог. Била је стипендиста Маршаловог фонда.
Рођена је у Риму 1973. године и мајка је двије кћерке.
Италија је 1. августа ове године званично кандидовала Могерини за високу представницу за спољну политику и потредсједницу Европске комисије, иако она на претходном самиту у јулу, није добила подршку пошто јој је приписан недостатак искуства, али и наводна "наклоност Русији".
Противници су јој замјерали "превише попустљиву политику" према Москви, посебно су јој стављали на терет изјаву да ће гасовод Јужни ток бити изграђен. Она је, према наводима италијанских медија, на тврдње да је "руски човјек" у ЕУ одговарала, уз осмијех, да је ријеч о "манипулацији" против Италије.
Ренци је интензивним лобирањем у претходних мјесец дана успио да убиједи скептичне колеге у ЕУ да је Могерини ипак права особа за шефа европске дипломатије, а потом је добила и подршку француског предсједника Франсоа Оланда.
Након потврде Европског савјета, кога чине 28 шефова и влада земаља чланица о номинацији Могеринијеве ће се гласати у Европском парламенту.